Satir/1. dio/III.

Satir iliti divji čovik — Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković

III. Popravljanje Slavonije posli istiranog Turčina

Posli kako Turke istiraste,
Slavoniju opet naseliste,
zapuštenu od Turak najdoste,
prez uredbe i nauka jošte.
Znam, junaci mlogi izginuše,
ali ne znam kud se knjige diše,
koje bi vam jezik uzdržale
i s drugim se ne bi pomišale,
kako se je turski pomišao,
u vaš jezik tako unišao,
da i sada polak Slavonije
"jok vala" jim služi misto "nije",
a "istersum" namisto "ako će",
"baksum" "kano" zlamenovat hoće;
"brašnenici" govori "zaira",
kada gladan ne imade mira.
I ostalih mlogo riči višje
iza sebe Turci ostaviše
koje kad bih ktio spominjati,
ne bi mogle u 've knjige stati.
Osim toga, Slavonijo moja,
jedna ima još falinga tvoja,
jer u tebi još ljudi imade,
koji dobro govorit ne znade.
A od pisma što ću govoriti
i sam sebe toliko moriti,
kad je malo koji je učio
i sam sebe u mladost mučio,
neg i ono, ako štogod znade,
skoro sasvim ništa ne valjade.
Al po duši naški govoreći,
umrit ćemo, valja pravo reći,
da on tomu sasvim ni kriv nije
Jer ti nejmaš ni ortografije,
to jest knjige od pravopisanja
i od riči pravogovorenja,
koja uči lipo govoriti,
pravo pisat, a još bolje štiti.
Ti imadeš i pametnih ljudi,
ali neće da se nitko trudi,
niti hoće da na svitlost dade,
prem ako ju načiniti znade,
neg vilaet neka stoji tamo,
dosta mu je što on znade samo.
Zato si ti na toliko spala
i u takvom stanju zaostala,
da i danas tebe upravljaju
i na pravu stazu nastavljaju;
al te evo nastaviti neće,
doklegodir skule ne pomeće,
kojeno su od zakona stupi,
pokle čovik pamet u se skupi
i nauči Božje zapovidi
i ostalo, što za njima slidi,
pak on znade poslužiti Bogu,
pokraj toga i starjemu svomu.
Svekoliko to za skulom stoji,
ali neće da nitko nastoji.
Al ako će, - ustrpljiva budi,
znade onaj koji nami sudi;
traži(t) će on od svakog pameti,
koliko je kom dao talenti.
A ti radi, ne bi li dostala,
što dosada još nisi imala,
to jest: skule i druge nauke,
i da slidiš sve krstjanske puke,
pak će crkve biti nakićene
i s naukom lipim narešene:
jer doista, tkogod crkvu kiti,
on od srčbe dragog Boga miti.
Drugačije i prez bogoljupstva
vaše znanje ne valjade ništa.
To upamti, moj dobri Slavonče,
domorodče i dragi zemljače!
Pa kad tebe nije otac dao
ni u skulu, da učiš, poslao,
šalji dite, neka knjigu uči,
i ne daj mu da se štokud muči.
Svi ne mogu bit zapovidnici,
ni još manje svi bit redovnici,
ali mogu svi bit poslenici
i joštere pametni vojnici.
Pak kad pojdeš jednoč umirati
i od dice Bogu razlog dati,
ostavit ćeš njem dio najveći,
jer sin mudar, on će znati steći.
Ako li se drugačije mučiš
tekuć dobra, a knjigu ne učiš,
neumitan raspe svekoliko,
da bi bilo još dvaput toliko.