Satir/1. dio/IV.

Satir iliti divji čovik — Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković

IV. Satir kaže uzrok zašto u Slavoniji nejma skula

Kada Turke cilo otiraste,
Slavoniju opet posidoste,
sve odonda ona se upravlja
i na novi običaj postavlja.
Al se evo postavit ne može
Teška kvara! Slava tebi, Bože!
Jer Slavonac ne da svoje dice,
da se idu učiti A, B, C,
nego ima običaj ovaki:
kad mu rekneš, odgovori svaki:
"Ni moj otac nije znao štiti,
al je mogo malo bolje piti;
naši stari nisu pisat znali,
al su bolje neg mi sastajali".
O Slavonče! ti se vrlo varaš,
kojigod mi tako odgovaraš.
Vaši stari jesu knjigu znali,
srpski štili, a srpski pisali;
al vi sada nikako nećete
neg za nemar svakoja mećete.
Voliš dite za krmci poslati,
neg u skulu, da se uči, dati,
kojeno se još ni najist kade,
jer ga učiš već psovati mater?
Ti ga nećeš dobru naučiti,
kako će se samo prikrstiti,
neg se počmeš sam š njime igrati
i sramotne riči govoriti,
da materi on opsuje majku,
pak da biži k svojemu babajku.
"Neće tebe", ti mu još govoriš
i u zao čas po njega slobodiš,
"ne smije te ona se doditi,
jer ćemo mi kučku udariti,
neka plače tamo iza peću.
Je li tako, dragi sokoliću?"
Pak kad dite svoju mater zgodi,
onda tebi u tome ugodi;
ti se smiješ ludo vragometno,
što je dite već tako pametno.
Al da ono pameti imade
pak još svoju nesriću poznade,
ter da tebi on izvadi oči
kao jednom koji ga zlu uči,
to bi bila tvoja prava plaća,
kojano se zločincu povraća.
Takve li su riči roditelja
i prezgrišne dice prijatelja?
Takve li mu ti daješ nauke,
koji će ga dovesti na muke?
A ni tebi neće biti dobro,
to ti kažem ja, moj dragi pobro!
jer valjade da ga dobru učiš
i maleno jošter šibom mučiš,
da poštuje svoje roditelje
i ostale drage prijatelje,
pak da ljubi materinu ruku,
jer ga rodi podnašajuć muku.
Još je dite jedno teško brime,
na kog valja da potrošiš vrime
i naučiš Božje zapovidi,
nek krstjanski dobar život slidi.
Ako nećeš, ti si neprijatelj
i dičice tvoje pogubitelj,
koji radiš da pogubiš dite
na taj način, - vi sami vidite.
Jer kad čini kakogod zlo dilo,
tebi ga je pokarati milo,
i nauči krasti još iz mala,
pak najposli dojde na višala.
Ti si krivac svemu kolikomu,
da(t) ćeš razlog Bogu velikomu,
što ga nisi odmah pokarao,
kad si nad njim svu oblast imao,
neg zlo činit njemu dopustio;
indi vidiš, da si ga ubio.
Eto dakle, što mu tvoja šala
tužnu dade: - pogana višala!
Ti sam znadeš svitovnu pravicu,
da pogubi svakog ubojicu.
Kakvo li ćeš imat gor ufanje
za takovo grišno dilovanje!