Satir/1. dio/II.

Satir iliti divji čovik — Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković

II. Porušenje Slovonije kroz česte rate i bojeve

Jabukam se zato lome grane,
jere voćke daju izabrane.
Tako i teb', Slavonijo moja,
ukide se sva lipota tvoja,
jer dušmanin gledat ne mogaše
plodne zemlje, plemenite paše.
Srim bo njima trun u oko biše,
zato njega i nenavidiše,
ter sad ovaj, sad onaj navali,
dok ga cilo k zemlji ne obali.
Što Atila ne srušiv ostavi
i vilaet posli njeg opravi,
to Soliman, došav iznenada
i udariv sa trista hiljada,
Srim grad sruši i zemlju savlada,
za podrug vik Slavonijom vlada
i naseli Turke iz Azije,
koji ništa neg kukuruz sije.
Tada plodne zemlje potužiše
jer je Turci štočim naružiše,
i planinu Frušku zapustiše,
gdi srijemski vinogradi biše.
Probus cesar, baš iz Srima grada,
dokle jošter Slavonijom vlada,
najpri poče na Fruškoj planini
i plemenit vinograd načini,
pak i druga srijemska gospoda,
jer svakomu bijaše sloboda.
I planinu tako nakitiše
da raskošje u 'no vrime biše,
kamo cesar s mlogima plemići
na šetanje dostoja se ići,
jer pram gradom ta planina biše,
i zato ju često pohodiše.
Al ju Turci posli zapustiše:
lipe loze vinjage postaše,
i od crkvi načini džamije,
u mlogima biše haramije.
Što se biše razbignulo puka
po zbjegovih i štokakvi luka',
ono Turčin natrag podoziva,
neka radi i s Turci pribiva,
a neka mu virno harač daje
i Turčina glavara poznaje.
Sto godina i pedeset biše
- jedni kažu, da ima i višje, -
što nevirnik zemljom upravljaše,
il, da reknem bolje, rasipaše.
Jer dok tako skupa pribivaše
turske kuće i krstjanske vaše,
dok se žene s bulama poznaše,
dok se dica s Turadma igraše,
dok se, rekoh, zajedno vladaše,
dotle Turci zao izgled daše.
Običaje lipe ostaviše,
a poganske pomalo primiše.
Kad se Turad skupe na divane,
ni vašima oni ne zabrane;
kad Turkinje stanu igrat kolo
okrećuć se sve unaokolo,
i vaše se divojke uhvate
jal kod Muje, jal njegove Fate.
Dok se momčad s Turadma mučiše,
odonda se psovat naučiše:
viru, dušu, dasku i grobnicu,
oca, majku, (s proštenjem) stražnjicu.
Odonda je ašikluk postao,
zao izgled i adet ostao,
odonda je ostalo psovanje,
prelo, kolo i ašikovanje.
I ostale svake nepodobe
dica uče, dokle ne pogode.
Nesta stida kod ženskoga spola
s turskog prela i s turskoga kola.
Ne poštuje mlađi starijega
niti sluša neg pretiče njega.
Od onda je postalo čaranje,
vištičiluk i bulsko varanje,
koje one sobom donesoše,
Slavoniju njima otrovaše,
i ostale mloge običaje,
za koje se još i danas haje,
pak se evo istrgnut ne dadu,
jerbo koren dukobo imadu.