Sveta Rožalija/Dio treći/8
VIII. Putovanje različnih putnika, osobito mučenika, prikaziva se.
Uz drum mloge staze različne se vide:
- na njega svi paze, kud goder tko ide.
Gledat je lipota: uzlaze po brigu
- različnog života po trnju i snigu
muške, ženske glave svake vrste, koje
- nastoje da prave slide staze svoje.
Pod križom viteški Isusa vojnici
- slavno put svoj teški slide duhovnici.
Odluka put kaže, koju svaki gleda,
- prate i nje straže, naredbe od reda.
Odića ji dili, ali svi jednoga,
- i crni i bili, služe kralja Boga.
Idu i ostali, na vinčanju ruku
- koji su si dali, i svoj jaram vuku.
Idu, koje sada tuguju brez druga,
- jer najdenog pada na nje mlogo duga, -
udovice, ako i jadno nevoljne,
- jer Bog hoće tako, s time zadovoljne.
Idu i umorni starci, grihe mlade
- skrušeno pokorni oplakati rade.
Idu moleć babe, krunice potežu,
- jer životom slabe skoro se razvežu;
za desetkom svakom u prsi se one
- lupajući šakom ječe, suze rone.
Idu od mladih lita u čistom životu
- čete bila cvita čuvajuć lipotu.
Idu, ali mučno, bogati, i zato
- na rajska naučno nije vrata zlato.
Ah, višje sirota, s kima se svit stidi,
- krstjanskih dobrota put lasnije slidi.
Ide, koji hoće, - nit silit nit kratit
- tko može, - od zloće sam se bude vratit.
Tu jest prilaz staze strašne, priko koga
- mlogi slavno gaze slideć kralja svoga.
Tu od svake ruke, kuda valja ići,
- straše oko muke, oganj, kamen, biči,
oštra od gvozdja kola, noži, mači, pile,
- kopja, sablja gola, uža, križi, strile.
Neg nije nijedna tako muka ljuta,
- da umrti žedna straši srca od puta.
Kao da je ravnica, idu vridni fale
- stari, slabi, dica i divojke male,
nit strah krvav smeta ić po smrti tragu,
- jerbo vira sveta čudno jači snagu.
Svit viteza neće takve vidit volje,
- kad se biti teče na junačko polje:
srca tako nije na hrvanje spravna,
- premda u njemu vrije žestoko krv slavna.
Lete, nit se straše pred srdžbom krvavom,
- brane slavu naše vire svojom glavom.
Od nikakve dobit sile se ne dadu,
- prilaz strašni probit i svu silu znadu.
Srićne znadu čete slavnih mučenika,
- kakve vince plete njima vična Dika.
Znadu svrhu svoju: slavom budu cvali,
- ako u tom boju budu mrtvi pali.
Prid njima je vrla jedna diva išla
- i s križem prodrla put, kuda jest prišla.
Križ i ključe ima od čistoga zlata,
- da otvori š njima rajske dike vrata.
Ona čini jaku slabost, s križem kripi,
- š njim sviti u mraku, da put vide slipi.
Diva to je Vira, koju s paklom jaka
- proganja i tira Nevirnost opaka.
Vidivši nje slavi crnoj da zastupa
- Vira, muke spravi, viče, grmi, lupa.
Radi, da se osveti, da ne vidi žive,
- nit gledat križ sveti može niti dive.
Nju grdi i psuje, loži smolom vatre,
- sablje, mače kuje, da križ š njima satre.
Nje vojnike truje, mori tugom glada,
- strilja, kamenuje, oči jim izbada,
na križ diže, veže, para, dere, vuče,
- na kola rasteže, siče, tare, tuče.
Ali za tilesa rumeni vojnici
- ne mare; nebesa vide, lete k Dici.
Jasna Vire slava sja niti se mrači,
- diva kripka, zdrava od sile se jači.
Ne pada joj dika, neg još raste ime,
- jer krv mučenika jest krstjana sime.
Nit joj muke škode, nego gdi krv teče,
- vitezi se plode novi od nje veće.
Neće nikad pasti, do svrhe će svita
- slavno s križem cvasti diva nedobita.
Stat će nemaknuta na način od stupa;
- svaka sila ljuta jest slaba i tupa.