Sveta Rožalija/Dio treći/9

VIII. Putovanje različnih putnika, osobito mučenika, prikaziva se. Sveta Rožalija —  Dio treći 9
autor: Antun Kanižlić
X. Čudno vrilo želje od raja od udarca strile izvirajuć; priobraćenje strile na stablo pomu iliti palmu.


IX. Prikaziva različne dive imenom kriposti, imajuće pomnju na putnike, koje diva imenom Ufanje pivajući pokripljuje.

S putnici Milosti vide se po gori

i dive Kriposti kao zvizde u zori:

prva Ljubav Boga, druga iskrnjega,

učeć kao istoga sebe ljubit njega;

Mudrost budna oka; s mirom Pravde i Triznost,

Jakost privisoka, prignuta Poniznost;

Uboštvo brez tužbe, Čistoća sva bila,

Posluh radi službe imajući krila;

Milosrdje, drago nevoljnim, i svima

Blagodarnost blago dileć, koje ima;

Istina, u dilih i u ričih virna,

i o čiju milih Čednost, Krotkost mirna;

Bogoljubnost sveta i podnest pripravno,

što god srce smeta, Ustrpljenje slavno.

Kripostan svakomu daju nauk dive,

kako triba komu da na putu žive.

Što ja vidit mogoh i što svaki znade,

Ustrpljenju mlogo truda put zadade,

ali se ne smuti; što goder se zgodi,

diva se ne ljuti, vedrim čelom hodi, -

hodi, niti staje, k svakom na sve strane,

nauk svima daje, s kim se tiše i brane.

Jerbo tko je, komu što to trpit nije?

Na svitu ovomu tako srićan gdi je?

Kuša svaki, što je nevolja i tuga;

ćuti svaki svoje, gospodin i sluga.

Tuga, koja cvili pod priprostom vunom,

ima i u svili stanje i pod krunom.

Daje nauk diva: "Sinko, valja znati,

da druga jest kriva staza, dakle pati.

Kralj tvoj jest prošao s teškim križem svojim,

da i ti pošao bi s križićem tvojim.

Ustrpi se malo, to malo u vike

bude tebi cvalo na vincu od dike."

A Ufanje diva u svitah zelenih

obstrta i živa sva viđa se meni.

Ona slavne iz skuta vince prikaziva

i za umor puta oblakšat popiva:

1. Hodi, trudi, nemoj stati, pomnjiv budi, pokoj dati

trudu hoće vični stan.

Priko vrha ove gore jur jest svrha; nuto zore,

jur se bili rajski dan.

2. Lip je vinac; ako neće s trudom linac da ga steče,

ni li takav slip i lud?

Ah, ne kasni, pokoj mili i dvor jasni s malo dili

steć za kratak možeš trud.

3. Kako mlogi svitu služe i ubogi još se tuže!

Praznu daje plaću svit.

Njegva dika svitlo svane, nejma vika, brzo sane

kao u večer slabi cvit.

4. Stoj viteško, pati, idi; nije teško, plaću vidi,

manji od nje trud jest tvoj.

S vincem vičnim čas Bog plati, s čudom srićnim priobrati

on na biser vrući znoj.

5. Ako blago triba dati i sve drago, i to pati,

još rad život isti daj.

Misli na to, s tim se kripi: stečem za to vinac lipi,

stečem slavu, pokoj, raj.