Satir/2. dio/III.

Satir iliti divji čovik — Drugi dio: Slavonac otpiva u verše Satiru
autor: Matija Antun Relković

III. Slavonac nahodi za dobro što Satir od godenja bolesnika govori; kazuje uzrok zašto on dvi sobe ne načinja. Satir mu neće prid oči kućanske falinke poradi kojih dioba i rasutak kuća i obitili biva

To, Satiru, sada pravo veliš,
u tom vidim da mi zla ne želiš.
Mlogo muke i truda imade,
dokle čovik othrani čeljade;
zato valja da bolesno liči,
nek ozdravi pak svog Boga diči.
Mi vidimo od pametnih ljudi,
gdi se mlogo oko marve trudi:
kada vidi da mu neće jisti,
on već onda nejma kada sisti,
nego pita, ne zna l' tkogod travu,
da izliči vola ili kravu;
a kamoli on ne bi čeljade
izličio, ko rado imade.
Al ti ne znaš uzrok osobiti,
koji smeta, da ne može biti.
Kad bi sobe načinio dvije,
tad već sloge među nami nije,
jer bi brat moj na pobaška bio,
činilo b' se da se razdilio;
a onako u jednoj sobici
dosta mista i nami i dici."
"Nejmaš pravo", Satir odgovara,
pak ga jošter jedno malo kara.
"Ti to nisi upravo rekao,
jer poznanstva još nisi stekao,
niti znadeš sa šta biva zloba,
sa šta kavga, sa šta li dioba.
Al ako ćeš mene poslušati,
ja ću tebi redom kazivati.
Nevirnost je svemu tomu kriva,
jer nesloga s nevirnosti biva,
a nesloga uzrokuje zlobu,
zatim zloba i boj i diobu,
a dioba što nego rasulo,
jer se kuća š nje mlogo rasulo?
Jer kada se brat od tebe dili,
valja da se i njem ris udili.
On odvede i konja i vola
i joštere polovicu kola,
uzme hrane i od svakog smoka,
i od zemlje što se njemu toka.
Zatim kuće polovicu razdre,
il kuhinju il sobu odadre,
pak on ide pobaška stajati.
Dugo vrime spava po hajatih,
dokle kuću, kakva biše, spravi
i sve u red, kao i pri, stavi,
Tebe s plugom i s koli rastavi,
a sam sebe s njima ne sastavi,
neg od dobrog starosidioca
budu tucak i obodvojica.
Posli toga do malo vrimena
razboli se ili on il žena;
Tko će orat, tko li dicu hranit,
tko li služit, tko l' od zime branit?
Nije l' dakle tom nevirnost kriva,
kada od nje zlo i rasap biva?
Nemoj tako, moj dobri Slavonče,
neg jedanput proberi se, momče!
Nije l' bolje gdi je mlogo glava
i gdino je vladavina prava?
Viruj meni, gdi je mlogo ruku,
čovik nejma baš toliku muku,
kao samac, kada sebi radi
pak nejma kad da se gdi razladi.
Sa šta kuće najvišje propadu,
uzroci se svemu tomu znadu.
Mlogi otac prida svomu sinu
gospodarstvo i kućnu družinu,
al se friško siroma(h) pokaje
jer sin za njeg nit za kuću haje.
On mu veli: "Ti sad ćuti, dada!
Zapovid je drugačija sada.
Ti već ne znaš kućom upravljati,
bar se projdi, nemoj me smetati".
Otac onda mora imat muku,
kad izgleda iz njegovih ruku,
i dosta se ponapati glada,
dok sin tako gospodarstvom vlada.
Tu četvrte nejma zapovidi,
ti sam motri i očima vidi.
Pak se čudiš što ne napriduješ
i u dobru što ne obiluješ!
Ja ti kaza(h) sa šta rasap biva,
i da je tom sve nevirnost kriva;
a sada ti još kazati hoću
sve potanko nevirnosti zloću,
kako biva i kako se zgađa,
kako li se posli nje događa.