Satir/1. dio/VI.

Satir iliti divji čovik — Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković

VI. Druga turska skula: kolo

Druga skula "kolo" se naziva,
kako vami malo pri kaziva(h).
Ovo biva baš u svetkovine
i u dneve Bogu posvećene,
kamo idu mlade i divojke
i pivaju pisme svakojake.
Dok u svetac bio dan osvane,
i iz svoje postelje ustane,
odmah ide u bašče zelene
i natrga ružice rumene,
pak što može lipše nakiti se.
Mlogo puta ne vidi ni mise,
neg u kolo onako i ide,
koje majke čak do kola slide,
jer ne mogu kod kuće siditi,
neg bi rade u kolu viditi,
kako kćerce s dragim poskakuju
i kakve li pismice pivaju.
Kada kolo igra polagano,
onda majka ustane lagano
pak na kćeri namišta marame
il đerdane sitno nanizane;
il ako joj ispade kitica,
ona čuva da ne zgrabe dica.
Kad se kolo u troje zaniše,
i majka se sama u seb' niše
čini joj se da će poletiti,
što kćer vidi s ašikom igrati.
A od sveca ni spomena nije,
da bi išla pivat litanije.
One misle da se tako sveti
dan svetčani i Bogu posveti,
što ne smije ništa poslovati,
a grihota nije lindovati.
Moja draga! Bog ne veli tako,
neg on vami govori ovako:
da šest dana sebi poslujete,
a nedilju njemu poštujete,
ni do podne, nego vas dugi dan,
jer je Bog to svagda od vas vridan,
misu gledeć i čuvši prediku,
jer donosi vam hasnu veliku.
A kad bude tamo po pol dneva,
onda one, gdi večernje nejma,
neka uče lipe bogomolje
i drugima kazuju od volje
i pita ga tko ga je stvorio,
tko li jadna gorko otkupio,
za koju li svrhu satvorio
i svetim ga krstom posvetio,
i ostale krstjanske pravice
otac, mati neka pita dice.
To je način svetac posvetiti,
Stvoritelju svomu ugoditi;
ali nije u kolu pivati,
Kraljevića ko sveca slaviti,
koji nije zaslužio slave,
zalud ljudi što se o njem bave.
Sin je bio kralja Vukašina,
pobigavši služi u Turčina:
od 'nud Srblje zvaše na mejdane,
dokle teške ne dopade rane.
Velik biše i jak jogunica,
načinio dosta udovica;
ali njega ispod Nikopolja
baš u boju crna krvca polja;*
ondi mu je i Šarac ostao,
kojega je vinom napajao.
Te zato ga vrlo ljudi štuju
i dan danas od njega pivaju
na toliko da je veće došlo
u običaj i na svit izišlo
pivat pisme koje ne valjadu;
ali dobre niki stid imadu,
jer divojak nije stid pivati,
kada počmu u kolu igrati:
"Oj! u Marka, Kraljevića sina,
dobar konjic u potaji ima",
al u crkvi nejma tko početi,
jer jim dojde niki stid prokleti.
Bog bijaše lipo uredio
i grihoti stida naredio,
a dobroti neka bude lako,
vama svetci to kazuju tako.
Pak je vrag te stvari premetnuo
i na dobro stida nametnuo,
a grišiti neka bude lako,
jer on radi, da privari tako.
Projdite se, moja braćo draga,
takvih skula, smišljenih od vraga.
Vi znadete da je turski zakon
iznesao Muhamed napokon,
a vrag mu je u pomoći bio,
dok je lipše stvari izmislio,
kojegod su lagane po tilo,
među kojim i kolo je bilo.
Zato Turci najprvo počeše,
Muhamedu na grobu igraše
za ukazat nikoje veselje
Muhamedu svomu na poštenje.
Vidiš dakle da je od Turaka
došlo kolo, - da zla komšiluka!
Jerbo da je došlo od krstjana,
tog bi bilo i po drugih stranah.
Ali toga izvan Slavonije
nigdi nitko još vidio nije,
nego služe drugačije Bogu
vas dugi dan štogod većma mogu.
I u crkvu svekoliko ide,
za predikom svetu misu vide,
a po podne štiju evangelje
i svakakve molitve od želje;
pak dičicu oni uče štiti
katekismus i Boga moliti,
a ne idu u kolo igrati
i u svetac tako ludovati.
Ostavite vi takova dila,
koja Bogu nigda nisu mila,
neg molite vaše obrstare
i biskupe, crkve poglavare,
neka mole svitlu cesaricu,
vašu majku i vašu kraljicu,
baš MARIJU dragu TEREZIJU,
dugo vrime, Bože, poživi ju!
Milostivo neka zapovidi,
svaku župu da s meštrom providi,
kakono je u zemlji madžarskoj,
Moraviji i u zemlji Českoj,
koji bi vam mladež naučili,
da bi bolje Bogu poslužili,
štiti, pisat i Boga moliti.
Rugaju se vami vilaeti,
da od toga vi ništa ne znate,
jere skula takvih ne imate.
Drugačije, kad bi to imali,
bolje biste i nju poslužili,
jer u pismu sva uredba stoji,
svak bi znao od dužnosti svojih,
gdi mu valja kako učiniti,
kad bi znao štiti i pisati.
A vi da se njojzi obećate
i još virno opet zakunete,
krv proliti za njezinu službu
sve pokorno, ne imajuć tužbu,
kako su vam i oci činili,
krv prolili i virno služili.
Drugačije zahvalit ne znate,
kad tolike milosti primate.