Razgovor ugodni/Pisma od kuće Frankopanovića

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma od kuće Frankopanovića
autor: Andrija Kačić Miošić

Pisma od kuće Frankopanovića

Čudila se Lika i Krbava,
što govori Bugarine Sava:
kudi pleme Frankopanovića,
i viteza bana Zrinovića.

Svoje ime uzdiže i fali,
kojeno je počelo od lani,
pogrđuje stare vitezove,
sve slovinske bane i knezove:

“Što je veće pleme Kraljevića,
Kosarića oli Kobilića
od mojega roda vitežkoga
i na glasu vazda junaškoga?

Svuda slave Zrinovića bana
i mladoga kneza Frankopana,
kano da su s neba doletili
i od vika na nebesih bili.

A ne znadu, da su od težaka,
od čobana oli prosijaka:
do jučer su uzbijali ovce
i dvorili po svitu trgovce,

a sada se svitli bani kažu
ter s težacim ne će da se slažu,
a nejmadu u žepu ni novca,
nego ištu pomoć od trgovca.“

To je čuo Ličanin Bariša
ter je njemu tiho besidio:
„Ne budali, Bugarin Saviša!
Ali si se brežan pomamio?

Nije misec ni godina dana,
da je pleme Zrinovića bana:
od iljade veće je godina,
da se zvaše kneže od Nadina.

Sva su taka velika gospoda
od našega slavnoga naroda:
niko ne zna, odkada su bili
ni gospodstvo kad su zadobili.

Nu poslušaj Frankopanovića,
velikoga bana i plemića,
od koga je roda i plemena
i od koga izlazi vrimena.

Dvi iljade godišta imade,
odkada se ovo pleme znade.
U Trojanu gradu pribivaše,
po svemu se svitu spominjaše,

jer porodi vrsne vitezove,
plemenite bane i knezove.
Ovako nam sveti oci kažu,
još i drugi k njima se prilažu.

Anicio starinom se zvaše,
od Enea bana izlazaše
i od Turna, kralja latinskoga,
najvećega plemića rimskoga.

Od njega se rodiše glavari,
kardinali i Božji vikari:
Aleksandro i Grgur Deveti,
Inocenco, Grgur, papa sveti.

Još porodi svete i svetice,
Benedeta i mnoge divice,
Isusove mnoge mučenike,
žene svete i ispovidnike.

Od njega su vitezovi stari,
svitli bani, kralji i cesari,
cesarice i mlade banice
i od svake vrste poglavice.

Po svem svitu Dante glasoviti,
u nauku puno ponositi,
Fiorentin koji se zoviše,
od kolina Frankopana biše,

a od kuće na glasu viteza
Aldigera, velikoga kneza
od bijela Fiorence grada,
kojano se nalazi i sada.

Od ovoga jasnog plemena,
al podavno u stara vrimena,
za dužda je mletačkoga bio,
imenom se zvaše Mijovio.

Kad Tatari naglo udariše
ter ungarsku zemlju porobiše,
potiraše kralja ungarskoga
do sinjega mora latinskoga.

U to vrime ban rvatski biše,
imenom se Nikola zoviše,
od plemena Frankopanovića,
imadiše srce Kraljevića

ter sakupi Rvate junake,
na oružju vitezove jake,
siče vojsku cara tatarskoga,
oslobodi kralja ungarskoga.

Od njega se bani porodiše,
zadužbine koji učiniše:
štuju crkvu i Božje pastire,
sagradiše mnoge manastire.

Sad promisli, Sava Bugarine,
koji kudiš bane od starine,
je li veće pleme Zrinovića
i viteza Frankopanovića

od tvojega roda i plemena
i krasnoga od lani imena!
Nemoj, pobre, nabijat kabljića
ni grditi slovinski plemića!

Gospodstvo su na sablji dobili,
a nisu ga za novce kupili
ni pasući po planinam ovce
ni dvoreći po svitu trgovce.“