Razgovor ugodni/Pisma od Ante Loredana

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma, kako Ante Loredan obrani Skadar
autor: Andrija Kačić Miošić

Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletački, obrani Skadar od Turaka na 1475.

Divan čini Otmanović care,
po imenu Memede sultane;
svu gospodu na divan sazivlje
ter je Memed njima govorio:

“Ne bi li se koji junak naša,
da podigne silnu vojsku moju
i otiđe priko Arbanije
ter osvoji Skadar kod Bojane?“

Svi veziri mukom zamukoše,
ali ne kti vezi Sulemane
od bosanske na glasu države,
već je caru tiho besidio:

“Daj mi, care, pišac i konjika
osamdeset iljada vojnika,
ja ću poći k Skadru bijelomu,
na silu ću osvojiti njega.“

Što zapita vezir Bošnjanine,
što zapita, to mu care daje:
osamdeset iljada vojnika,
sve po izbor najbolji junaka.

Podiže se priko Arbanije,
brzo dođe Skadru bijelomu.
Sa svi ga je strana obsidnuo,
pak napisa listak knjige bile

ter je šalje mladu providuru,
Mlečaninu Anti Loredanu.
U knjizi ga vezir podravljaše
ter ovako njemu govoraše:

“Providure Ante Loredane,
pošalji mi ključe Skadra grada.
Nemoj gubit rusu glavu tvoju
ni tvojizih mladi vitezova.“

Loredan mu knjigu odpisuje:
„Ne budali, paša Bošnjanine!
Ja sam duždu tvrdu viru dao,
da mu ne ću izdat Skadra grada,
dok je moja na ramenu glava.“

Kad je njega paša razumio,
poče biti Skadar sa svih strana.
Bio ga je petnajest danaka
od zorice ter do mrkla mraka.

Bile kule mnoge oboriše,
na tri mista beden otvoriše.
Kad to vidi paša Bošnjanine,
na Skadar je juriš učinio.

Jedni Turci beden podkopaju,
drugi skaču gradu na bedene,
ali ludo pogubiše glave
na jurišu Skadra bijeloga.

Osta mrtvi četiri iljade
oko grada na jurišu prvom
sve najboljih Turak' krajišnika.
Pivaj, pobre, junaška je dika!

Kada li je danak osvanuo,
opet Turci juriš učiniše,
od zorice ter do mrkle noćce
ne pristaše na grad udarati.

Ali bila ne uzeše grada,
jer ga brani Ante Loredane.
Biše ladne vode ponestalo
našoj vojsci u Skadru bilomu.

Loredanu to mučno bijaše
ter glavarom tiho besiđaše:
„Nije l' koga porodila majka,
da otiđe do rike Bojane

- s pet iljada najbolji junaka
i udare jurišem na Turke
ter donesu vode iz Bojane
za svu vojsku, koja je u Skadru?“

Svi junaci zemlji pogledaše
ali ne kti vitez od starine,
po imenu Crnojević Ive,
ban od Zente i Gorice Crne,

već govori mladu providuru:
„Ne brini se, Ante Loredane!
Ja ću poći do rike Bojane
i doniću vode za junake.“

Pak povede svoje Crnogorce,
Ercegovce i silne Kotarce,
ter na Turke snažno udariše,
dvi iljade glava odsikoše.

Otiđoše do rike Bojane
ter se ladne napiše vodice.
Zdravo su se natrag povratili,
za junake vodice donili.

Malo toga vrime postajalo,
trećom Turci na grad udariše:
prisloniše listve uz bedene,
na grad meću barjake zelene.

Loredan se Turkom ne pridaje,
već jim ruse odsijeca glave.
Vezir biše sablju povadio,
janjičare na grad natirao.

Al građani za to i ne haju,
već jim ruse glave odsicaju,
biju Turke drvljem i kamenjem,
s crnim prahom i teškim olovom.

A kad vidi Suleman vezire,
da ne može Skadra osvojiti,
diže vojsku izpod bila grada,
ode plačuć caru gospodaru.

Osta mrtvi pod gradom Turaka
za dvadeset iljada junaka,
što Loredan pogubio biše
braneć Skadar, - to Sagredo piše.

Za Antino veliko junaštvo
njemu dade dužde đeneralstvo
od Levanta i lipe Morije,
Cipra ravna i zemlje Kandije.

Vitežki je vazda vojevao,
po Levantu Turke razbijao:
kad Lepanat bili obsidoše
ter ga biše za osam miseci,

na tursku je vojsku udario,
deset iljad' glava odsikao.
Izpod grada on istira Turke,
okrvavi svoje bile ruke.