Venere i Adon/Četvrti prizor
| ← Treći prizor | Venere i Adon: — Četvrti prizor autor: Marin Držić |
Peti prizor → |
Ovdi Kupido izide, a VENERE mu govori:
Sinko, mâ kriposti, sinko, me hranjenje,
mojozi liposti vridno uzvišenje!
Sinko, komu vas raj ne može odolit,
a njeki na svit saj hoće se oholit!
Kraljevstvo ako tve ne budeš svetiti,
luk i tve strile sve zaman ti će biti.
Pastir je u gori izvrsne liposti
gorske vil ki mori gorkom nemilosti,
ki ništa ne scijeni tve sile ljuvene.
Tim, sinko ljuveni, uzmi strile ognjene,
srce mu užeži i jadom tvo'im otruj;
tvrdom ga uzom sveži, meni ga pak daruj;
er tužba jes mnoga od vila, sinko moj,
na mladića toga, - čin' da zna što 'e oganj tvoj!
KUPIDO
Majko, ma radosti, majko, me blaženstvo,
tvojome liposti stoji me kraljevstvo.
Moje je željenje tebi samo ugodit;
tim na tve hotjenje sve ti će sada bit.
Svi ki su proć meni oholas tvorili
kroz moj plam ljuveni gorko su cvilili;
tim za tvoj zlati vlas, liposti izbrana,
vodićeš ti danas Adona svezana.
VENERE
Poznaću, sinko moj, od sione ljubavi,
učiniš ako toj, jesi li bog pravi.
KUPIDO
Poznaćeš sinak tvoj, što veliš, je li toj.
Ovdi Venere, celivavši Kupida, odhodi; šena se sakrije, a Vlasi čudeći se govore: