Već ostajte sve gospoje

Već ostajte sve gospoje autor: Ivan Bunić Vučić

Već ostajte sve gospoje,
   eto 'e Rakle mene mila
   kroz lieposti rajske svoje
   sebi samoj zamamila.

Zamani me veće zove,
   ma Ljubice, liepos' tvoja
   na razblude, na celove,
   druga 'e, druga ma gospoja.

Drugoga išti ti pastira,
   drugi oganj mene prli,
   i drugoga sebi izbira',
   pokli druga mene grli.

I ti ka si rajska dika
   dosle bila, Dzorko moja,
   drugoga išti ljubovnika,
   er je druga ma gospoja.

Neka drugi sad uživa
   što ja željeh sva ma lita,
   drugi s tobom da pribiva,
   druga 'e ljubav ma čestita.

O Jasenko ma ljubljena,
   drugom' liepos' tvoju hrani,
   druga 'e meni obljubljena,
   druga, druga mene izrani.

Zlaćeni su tvoji prami
   vez srdačcu bili momu,
   nu me druga sada smami,
   tiem se daruj ti drugomu.

A ti, cviete moj ljuveni,
   Rakle, slatka ma gospoje,
   zanesenu bi'ćeš meni
   mila rados' sve dni moje.

S tebe same u nescienu
   sve sam druge postavio
   i mu mlados' zatravljenu
   samoj ti sam zavierio.

Ti si, brače, meni sama
   sred srdačca stravljenoga
   od svietloga zlatna prama
   do stupaja pribieloga.

I tebi će robovati
   sužna duša ma uvike,
   dočim bude sunce sjati
   i dokoli teku rike.

Ma piesance, bieži ine,
   samoj Rakli daj se u krilo
   da ti srdne ne učine
   bezakonje ke nemilo.

Tuj ćeš naći mile obrane
   kad te sakrit' ona bude
   među prsi sve sniežane,
   gdie su moje sve razblude.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.