Tobija (Šarić)/Glava 11.

Tobija (Šarić)

1 Vraćajući se stigoše jedanaestoga dana u Haran, koji je na po puta prema Ninivi.

2 Tada reče anđeo: »Brate Tobija, ti znaš, kako si ostavio oca svojega!

3 Ako ti je dakle s voljom, hajdemo mi naprijed! Družina sa ženom tvojom i sa životinjama neka ide polako za nama!«

4 Tobija je bio s tim sporazuman, i Rafael mu reče: Uzmi sa sobom nešto od riblje žuči! Trebat ćemo to.« Tada uze Tobija nešto od žuči, pa otidoše.

5 A Ana je sjedila svaki dan na putu navrh gore, odakle je mogla vidjeti nadaleko.

6 Dok je s onoga mjesta izgledala dolazak njegov, ugleda ga izdaleka i odmah poznade da ide sin njezin. I otrčavši javi mužu svojemu i reče: »Evo, dolazi sin tvoj!«

7 Uto dade Rafael Tobiji naputak: »čim dođeš kući, odmah se pokloni Gospodu, Bogu svojemu, i zahvali mu! Onda pristupi k ocu svojemu i poljubi ga.

8 I odmah namaži oči njegove tom ribljom žuči, što. je nosiš sa sobom! Jer znaj, da će mu se na¬skoro otvoriti oči, i vidjet;će otac tvoj svjetlost nebesku i veselit će se, kad te ugleda!«

9 Tada pas, koji je bio s njima na putu, otrča naprijed i dođe kao glasnik umiljavajući se repom svo¬jim i skačući od radosti.

10 Slijepi otac njegov ustade i htjede poteći. Ali stade posrtati. I dade ruku slugi i izađe ususret sinu svojemu.

11 On i žena njegova zagrliše ga i stadoše oboje plakati od radosti.

12 Tada se pokloniše Bogu i zahvališe mu. Nato sjedoše,

13 I Tobija uze od riblje žuči i namaza njom oči ocu svojemu.

14 Iza jedno po sata poče bijela zjenična opniea otpadati s očiju njegovih kao opniea jajinja.

15 Tobija je uhvati i izvadi iz očiju njegovih, te odmah progleda. 

16 I stadoše hvaliti Boga, on, žena njegova i svi znanci njegovi.

17 Tobija reče: »Blagosivam te, Gospode, Bože Izraelov! Ti si me pokarao i opet si me iscijelio. I evo ja vidim Tobiju, sina svojega!«

18 Nakon sedam dana dođe i Sara, žena sina njegova, i sva družina zdrava, i stoka, kamele, mnogi novci ženini i oni novci, što ih je bio dobio od Gabela.

19 I pripovijedao je roditeljima svojim sva dobročinstva Božja, što mu ih bio učinio preko čovjeka, koji ga je vodio.

20 I dođoše Ahior i Nabat, sinovci Tobijini, radujući se s Tobijom i čestitajući mu za sve dobro, što mu bio iskazao Bog.

21 Sedam dana slavili su svadbu, i svi su se radovali radošću velikom.


Tobija (Šarić)