Tobija (Šarić)/Glava 10.
← Glava 9.
|
Tobija (Šarić) |
1 Kako se je Tobija radi svadbe zadržao dulje, zabrinu se otac njegov Tobija i reče: »Zašto ostade to sin moj tako dugo? Radšta bi se zadržao tamo?
2 Da nije možda Gabel umro, pa nema nikoga, da mu vrati novce?«
3 Tako se poče on žalostiti veoma, a s njim i njegova žena Ana. Oboje stadoše zajedno plakati, jer se sin njihov u određeni dan ne vrati k njima.
4 Mati njegova neprestano je plakala i roneći suze govorila: »Jao, jao meni, sine moj! Zašto poslasmo na put tebe, svjetlost očiju svojih, štap starosti svoje, utjehu života svojega, nadu potomstva svojega?
5 Ti jedini bio si sve naše. Nijesmo te smjeli pustiti od sebe.«
6 Tobija joj govorio: »Šuti, ne uznemiruj se! Naš je sin zdrav. Čovjek onaj, s kojim ga poslasmo, posve je pouzdan.«
7 Ali se ona nije mogla nikako utješiti. Svaki bi dan istrčala, da pogleda naokolo. Sve bi putove obilazila, po kojima bi se on valjda mogao vratiti, ne bi li ga možebit izdaleka ugledala gdje ide.
8 Uto je Raguel govorio zetu svojemu: »Ostani još ovdje! Ja ću tvojemu ocu Tobiji poslati glas, da si zdrav.«
9 Tobija mu odvrati: »Otac i mati broje sad dane, i duša je njihova u mukama.«
10 Kad se Tobija unatoč mnogim molbama Raguelovim nije dao skloniti, da mu učini po volji, predade mu ovaj Saru i polovicu svojega svega imanja, sluge i sluškinje, stoku, kamele, krave i mnogo ovaca. Tako ga otpremi zdrava i vesela
11 I reče: »Sveti anđeo Gospodnji neka bude na putu vašemu i neka vas prati zdrave! Neka sve zdravo zatečete u roditelja svojih! Neka oči moje vide djecu vašu, prije nego umrem!
12 Tada zagrliše roditelji kćer svoju, poljubiše je i otpuštaše je
13 S opomenom, da poštuje svekra i svekrvu, da ljubi čovjeka svojega, da u stegi drži čeljad svoju, da dobro upravlja kućom i sama da se vlada bez prijekora.
← Glava 9.
|
Tobija (Šarić) |