Sveta Rožalija/Dio četvrti/8

VII. Ljubav, kazivajući Rožaliji nedovršeni vinac, zapovidi primistiti se u drugu goru, otkud vidivši dvor svoj, nadvladajući napasti dovrši vinac. Privoli k tomu. Sveta Rožalija —  Dio četvrti 8
autor: Antun Kanižlić


VIII. Rožalija svoju knjigu dovršujuć njoj napokon govori.

Dosta veće. Kako, u kojoj sam strani,

istinito tako ja sve vam obznanih.

Sad na svrhu stigoh, zato pismo skraćam

i k tebi se, knjigo putujuća, vraćam.

Ti iskaži s usti i s ričma mojima,

kakav stan moj pusti raj doisto ima.

Ti namisto mene rod moj razgovori,

koji od tuge vene i s plačem se mori.

Kad me majka gledat zaželi, na tebe

milo će pogledat za utišit sebe.

Gdi ja stajah prije, ondi te nastani,

u škrinjicu, gdi je biser moj, sahrani.

Pustoš stanje moje, dvor pribivalište

i stanje je tvoje blaga sahranište.

Nek jest; nisam koja tebi nenavidim,

jerbo da jest moja bolja srića, vidim.

To još ne ostavi: prije neg te sahrane,

ljubljeno pozdravi sve od moje strane.

Reci "z Bogom" - njima pisat nejmam drugo,

nego želim svima živit sveto i dugo.

To ću prosit Boga u molitvah vrućih;

ja prosim svakoga, da me priporuči,

da se od sad tako podnesem i vladam,

da napasno svako varanje nadvladam.

Jošter želim jedno: da dvor rajske dike

nas srićne zajedno sastavi u vike.

Sva ova neka budu na veću slavu Božju i poštenje svete Rožalije