Sveta Rožalija/Dio četvrti/5

← IV. Rožalija, u snu hotijući zagrliti Gospu i Isuska, probuđena najde se držeći u ruci križ i patrice. Ljubav ruže u vinac plete. Nauk.

Sveta Rožalija —  Dio četvrti 5 autor: Antun Kanižlić

VI. Rožalija odgovori i s ogledalom svojim Ispraznost otira. →

V. Rožaliju Ispraznost svita napastuje.

I eto, ne projde sedam dana mirnih,

šta se bojah, dojde; strah bi prorok virni.

Čudno slavna vila priđe iznenada;

božica bi bila, da je moći, rada.

Na njoj zlato siva i kamenje drago,

kao da ju odiva svega svita blago.

Kruna je od zlata i biserne sjaju

zvizde oko vrata i na svite kraju.

Na način svitloga pristolja ohola

od zlata čistoga jasne se nje kola.

A pauni, koji voze, puni gizde

od repova svojih raširuju zvizde.

Okrug svita nosi, kao da vlada š njime;

kad tko od nje prosi štogod, vara s time.

Zlatne mriže ima, nje na lov rasteže,

ništa nego š njima svitli zrak poteže.

Poznah udilj, kakva vila ima biti,

koju dika takva obsiva i kiti.

Vidim, pravo nije zlato, koje siva,

laži i varke krije, jer se prominjiva.

Nejma zlato toga, ne tamni nit gine

na način svitloga božurka i pine.

Očito mi dosti, kad vara i laže,

da od Ispraznosti vila ta jest, kaže.

Vrat oholi diže i s očima kreće;

da u svoje mriže zaplete me, reče:

"Što činiš u tomu grobu zakopana,

svitu očitomu rođena i dana?

Digni se iz ove pustoši i hodi,

kuda tebe zove srića, da te vodi.

Na diku te moju ona dade i stvori,

da gospoju svoju Panormo te dvori.

Što činiš u tmini? Sa mnom ovdi sidi,

rodu glas učini, da te sunce vidi.

O Ružo, od krvi spomeni se tvoje,

slidi tvoj put prvi i nauke moje.

Ja sam ona koju vas eto svit štuje;

on zapovid moju (kaže okrug) čuje.

Tko jest i ne želi biti, neg jest, veći?

Svaki rad bi, veli, sriću bolju steći.

Za mene vojnici siku se u boju

i krv mojoj dici prolivaju svoju.

Mudroznanac radi za me, štije knjige,

nit mu kad dosadi trud od mudre brige.

Odluka je dika, da more drugoga

priletit knjižnika slavom pera svoga.

I prid Isukrstom za me niki kleče,

da tko kažuć s prstom: 'Nut pobožne!' reče."