Sveta Rožalija/Dio četvrti/3

← II. Rožaliju napastuje Razbluda i nje sin Ljubićak. Štijući pismo stalna u svojoj odluki odgovori.

Sveta Rožalija —  Dio četvrti 3 autor: Antun Kanižlić

IV. Rožalija, u snu hotijući zagrliti Gospu i Isuska, probuđena najde se držeći u ruci križ i patrice. Ljubav ruže u vinac plete. Nauk. →

III. Rožalija s bičem pristraši Ljubićka, koji s Razbludom pobigne. Rožalije suze na ruže bile, a krv na rumene se obrati. Zafali Gospi.

U to uzeh u ruke bič srdita na me

misleć, koje muke trpi Isus za me.

Ljubićak videći: "Jao, majko!" reče,

od straha bižeći k njoj u krilo teče.

Skoči i ona plaha š njime ne znam kamo,

niti se od straha povratiše amo.

A ja grišno tilo započeh pokorit,

da bi uzmožno bilo ljubavi odgovorit.

S udarcima ljuti od gvozdenih biči

raskošje od puti ne pristajem sići,

dok suze niz lica, s leđi krv ne livam

i tvrdi grišnica kamen ne polivam.

Nek me, kako može, špilja kamenita

tugovat pomože s žalostjom polita.

Ali nut kamenje, nje da se žalosti,

neg plodi zlamenje čudno od radosti:

rumene se vide ruže, gdi krv pada;

gdi suze, tu ide bila ruža sada.

Od drugih ružica ja se onda sitih,

od kojih krunica Gospina se kiti.

Da napast Razblude ja pridobi stalna,

valja ljubav bude Gospi da zafalna.

Na glavu odvitnice triba je da stave

moje molitvice vinac ove slave.

O (mislim) da kako pozdravi te, Divo,

anđeo, ja tako možem čisto i živo!

I patrice uzeh; molim, križ celivam,

prolivajuć suze Mariju nazivam.