1. dio / IX. Satir iliti divji čovik —  Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković
1. dio / XI.


X. Pirovi

Od pirova ne mogu mučati,
  nego hoću i nje iskušati.
Da ti kažem, moj dobri Slavonče,
  koja ludost kad se ženi momče.
Jer kada vi svog sina ženite,
  ne pitate niti mu velite,
je li njemu divojka u volji,
  hoće l' živit š njom u dobroj volji;
neg tražite sebi prijatelja
  i prosite gdi je vami volja,
pak se posli mladinci ne ljube,
  neg od zlobe i dušu izgube.
To je ludost, većja se ne može,
  sačuvaj vas, svemogući Bože!
Neg tražite što je njemu drago,
  jer na svitu nije veće blago,
neg kad čovik sa svakim u miru
  lipo živi, drži svetu viru.
Istina je da i ovo valja,
  da mladinac pita roditelja,
da mu oni svoje viće dadu,
  jer od toga oni bolje znadu,
a pak to se ne radi za vrime,
  nego uvik, dok je živo ime.
Ali oni neka jim ne smetu,
  jerbo čine njim veliku štetu;
kako babe običaj imadu,
  pak još kćeri za njega ne dadu,
neg rastave od miloga dragu,
  pak otidu i najposli k vragu.
Druga ludost koju vi činite,
  da ju barem dobro promislite,
pak gledate, je l' kakva dobrota,
  ako će bit ona i sirota,
i još da je barem dobre ćudi,
  da poslije ne smućuje ljudi;
pokraj toga da bude poštena
  i rukama svojima poslena.
A ne gledaj što imade ruha,
  a ne znade ni ispeći kruha,
niti znade zgotovit jedžeka,
  neg da joj je gledat u čovika,
jer se nije kod oca mučila
  ni ženskoga posla naučila,
što joj valja, kad postane mlada,
  i kako se jedna kuća vlada;
pak kako će postat kućanica
  i nazvat se dobra gazdarica;
neg je mlogo vrime potrošila
  i otčina posla ostavila,
dok je ruho u sanduk složila,
  za udaju sebe pripravila;
pak kada se za tebe udade,
  onda ruho kod tebe prodade
i svatovom marame podili, -
  koja hasna s otakvima dili?*
A za tebe skoro ne ostavi,
  što bi samo prostrla po slami,
nego nejma ni dobre postelje,
  a perine ni vidit od želje.
Pusto perje priko sve godine
  zaludu vam ode i pogine,
ne znate se od njega pomoći,
  kako biste spavali u noći,
nego ono što druga kupuje,
  nit vam valja niti vam tribuje.*
Ostavite takove ludosti,
  zaklinjem vas, tako vam mladosti!
Neg neka ti donese košulje
  i k otomu mekane postelje,
pak još stolnjak i gdikog ručnika,
  što će prostrt prid svog zaručnika,
a ni triba da podili dare
  pak da tebi ona čini kvare,
jere Turci tako običaju
  i darove i dandanas daju.
Treća ludost: kada isprosite,
  vi toliki trošak učinite,
da je veće na toliko spalo
  i trošenje toliko nastalo,
da siromah ženit se ne može,
  koji troška tolikog ne smože;
jer ti skupiš trideset svatova
  i toliko žena i hatova,
pak pojidu za nedilju dana
  tvoju hranu, na godinu dana
što bi tebi s mladom dosta bilo,
  da se ne bi onda potrošilo.
Jošter čovik ne bi ni žalio
  ni za troškom toliko balio,
da ne čine drugačijeg kvara,
  koji kuću na zemlju obara.
Jer kada se svatovi opiju,
  oko kuće kokoše pobiju,
mlogo puta baš i hranjenika,
  jer je kod njih tad sloboda nika;
i ostale čine nepodobe,
  siromahu svu kuću porobe
ne pazeći ni što je sramota,
  nek ne znaju bar što je grihota.
Sad mi kaži koju imaš fajdu,
  kad ti ljudma ne ispuniš kajdu?
Jer se mlogi ondi i pobljuje,
  kada pojde, teb' ne zafaljuje,
neg ti jošter i mater opsuje,
  pak ni tebe ni pir ne poštuje.
A sutradan, kada dan osvane,
  koji more, taj rano ustane
pak on dojde, ni da tebe diči,
  nego da se kod tebe izliči.
Projdite se takvih lakrdija,
  koje nisu nego vridne smija.
Što ti nosiš crljena barjaka
  pak običaj slidiš od Turaka,
to ni lipo ni dostojno fale,
  nego istom što se ljudi šale.
Prem od toga da nitko ne piše,
  al od osam ne tribuje višje.
Zovni kuma i još starog svata,
  i divera, potvorenog brata,
i još jednog, koji razgovara,
  al neka ti kuću ne obara;
pak dobavi bubanj i svirale,
  baš ako ćeš i tambure male.
Možeš zovnut i ženskoga uha,
  jer je prez njih pir i gozba gluha,
koje će ti uz bubanj igrati,
  diveruše snašu zabavljati.
Ako ti je u selu divojka,
  to je za te još bolja prilika:
ti se vinčaj pak na ručak idi
  i onaj dan sa gostima sidi;
igraj, pivaj i veseli ljude,
  neka svaki dobre volje bude.
Ako li je u drugomu selu,
  ti divojku dovedi veselu
pak drugi dan svatove posluži,
  nek se na te nijedan ne tuži.
Al ne valja što jedno činite,
  što divojku samu zatvorite,
pak vam sidi sama u komori,
  a ni s kime vas dan ne govori,
nego samo pustite divera,
  da joj služi i nju razgovara.
To vi turske slidite adete,
  jerbo od njih to sve imadete;
to ni lipo nit fale dostojno,
  niti ljudski, niti baš pošteno.
Promislite, je li to prilika,
  kad se ženi momče i divojka?
Vi činite svaka naopako,
  viruj meni, to ne valja tako.
Jer čije je najvećje veselje,
  onog valja metnut u pročelje,
nju med kumu i med diverušu,
  nek se šale i nek heglendišu,
a on valja da kod kuma sidi
  i svatove svekolike vidi;
a diveri neka svima služe
  to je dužnost, neka se ne tuže.
Pak kad onog dana probavite
  i ženidbu lipo proslavite,
zafali jim, neka kući idu,
  neka tebi svega ne pojidu,
nego sebe nek promisli svaki,
  što seb' želi, to i drugom taki.