Razgovor ugodni/Pisma od ženidbe i udaje Mamice

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića
autor: Andrija Kačić Miošić

Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića

Kada Jure seku udavaše,
po imenu Mamicu divojku,
za Topića, baua i viteza
od lijepe zemlje Arbanije,

gospodski je sobet učinio
u svojemu dvoru bijelomu,
gospodu je na sobet sazvao,
sve poizbor bane i knezove.

Kadali se vinca ponapiše,
dva se bana ljuto zavadiše;
jedan biše bane Zakarija,
a drugi je Dukađin Aleksa.

Svadiše se dva bana mlađahna
o Jerinu, lipotu divojku,
lipu ćercu bana Dušmanića,
kojoj ne bi slike ni prilike
u svoj zemlji grčkoj ni slovinskoj.

Govorio Dukađinoviću:
„Jerina je moja dijevojka,
ona se je meni obetala,
evo ima godina danaka.“

Ali veli Zakarija bane:
„Evo ima tri godine dana,
da Jerinu jesam isprosio,
isprosio i prstenovao.

Ako l' ti je što pomučno, pobre,
a ti hodi da se ogledamo:
dilit ćemo sriću i divojku
s britkom sabljom i desnicom rukom.“

To govoreć na konja se skače
pak izađe na to polje ravno,
a za njime Dukađine bane,
ter se s bojnim kopjim udariše.

Zakarija bolji junak biše,
teško rani Dukađinovića
pak povadi britku sablju svoju,
da odsiče Dukađinu glavu.

Al ga ote Skenderbeže bane
i delija Vranjanine kneže.
Evo, pobre, rata i gorega,
pobiše se momci i junaci!

Svaki braneć svoga gospodara
jedan drugog i kolje i para,
osta mrtvih na polju delija
od stotine manje ni jednoga.

Vranjanina rane dopadoše
i Juricu Vladenića kneza
mireć momke Dukađinovića
i mladoga Zakarije bana.