Pokli me ostavi, mlače nemili
Pokli me ostavi, mlače nemili autor: Ivan Bunić Vučić |
Pokli me ostavi, mlače nemili,
ter se darovo drugoj si vili,
vidiet' te ne će
me oči veće.
Pokli ti sada, huda gospođe,
od mene ubiegnu, a drugom pođe,
na te mrzie'ću
ko na zlu sreću.
Liepšemu od tebe ja sada hrlim,
dražega od tebe ja odsad grlim,
on ima oči
zviezde s istoči.
Poliepšu vilu diku za moju
uzeo sam meni milu gospoju,
nje su medene
usti rumene.
On mene ljubi pravom ljubavi,
ja š njim sam vazda u sni i u javi,
on je čestiti
moj raj na sviti.
Dragahna moja mene miluje,
svu liepos' dala meni svoju je,
ona slatko je
blaženstvo moje.
Ti si nevieran, a on je vieran,
ti vazda srdit, on blag i miran,
ti duh od tmina,
on duh s visina.
Nu ako ljubav opet nas smiri
ter nas potvrdi u boljoj viri,
i ti gospoja
vik budeš moja.
Zasve er dostojan niesi milosti,
praštam ti, brače, i ti oprosti,
s tobom živie'ću,
s tobom umrie'ću.
Srećne ti svađe naše su bile
s celovim tako kad su svršile,
ti si ma druga,
a ja tvoj sluga.
Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti. |