Odiljenje sigetsko/Dil treti

Odiljenje sigetsko — Dil treti
autor: Pavao Vitezović

Odiljenja sigetskoga dil treti

Putnik i jeka

Otkud je ov hamet, otkud to grobovje?
Jeda li to zamet Sigetov je? Ov je.
Držim na priliku kot da glasi ječe,
ter mi nigdo niku rič izreče? Reče.
Ovdi niko božje stvorenje se krije;
odgovara: glas je kako prije! I je.
Javi se gdo si god, čija j' to rič bila
kâ me j' na ov prihod zabavila! Vila.
I ljudi su novi i vile ovdeka,
neka ime povi, ako je kâ. Jeka.
To li mi, Jeko ti, drag i planin slavo,
došla si naproti? Jeko, zdravo! Zdravo.
Stupi bliže, vilo: vidiš me kako sam
namiril se v dilo ovo sam? Ovo sam.
Stupi, daj se gljedat, ne uhajaj mimo
al rec' gdi ću ja stat. To prosimo. Simo.
Nut zapovidi te tvojih riči slidim.
Ovo sam, ali te još ne vidim. Vidim.
Znam stare navade da i sada imaš:
kî te vidit rade, ne proštimaš. Štimaš?
Ludo je prositi, veli se rič zdavno,
što nî moć dobiti. To j' opravno! Ravno.
Neg ti dar obitam, slavna Jeko moja,
pusti me da pitam za nikoja! Koja?
Pitat ću što j' bilo, ti kazat obitaj,
tere sebi, vilo, dar dopitaj! Pitaj.
Al što ću činiti za pomen, naredi.
Gdi ćeš govoriti od opsedi? Sedi.
Neg bih još rad znati prez side i ruha
što imam držati rad posluha. Uha.
Čudan ti j' ratin svet i čudne navade,
po kîh na 'vo Siget grad dopade! Pade!
Kad ovo zagljedah hodeć p' ovih puti,
od čuda udom dah svim prenuti. Nuti?
Oh, kako jaki grad (čudno spomenutje)
mora trpiti sad rasutje! Rasut je.
Ke su mu pušćali rati v ovoj stranki,
kruto ti su mali ti ostanki! Tanki.
Gdi mu j' prva sila, gdi mu je spodoba,
kâ ga j' na to dila zla hudoba? Doba.
Sâm turski poglavnik pride pod te zide
i š njim mnogi vojnik za napride? Pride.
Čudno ti j' činila srića, sad se smije,
ona turska sila da ga bije? I je.
Trave počrnihu od krvi velike,
svud se, znam, točihu kaplje prike. Rike.
Tulika grad rveć turska veličina,
šta pokaza najveć z nepočina? Čina.
Kako grad užgaše? To su čudne stvari!
Jeda oganj daše janičari? Čari.
Kuliko vrag more i s rukom i s usti!
Ali te prikore Bog pripusti? Pusti.
To su kî nas straše biči prez utihe
ničemurne naše za pregrihe! Grihe.
Što je sada Siget Turkom, pokihdob je
s ovulikom burkom postal grobje? Rob je.
Tako se j' nagnuti moral z prve vlasti,
gda ga hti car ljuti popasti? Opasti.
Dobro se držaše v sigetskoj trudnosti
š njimi ke ravnaše ban mladosti! Dosti.
Gdo j' pomoć još tvoril, gdi kako sena stog
srid plamena j' goril ta Siget nebog? Bog.
Kâ bî sila banu al srića ne bolja
da dojde k tom stanu gdi j' nevolja? Volja.
Kakov se činjaše Turkom ta ban tužan
kada prot njim staše oboružan? Ružan.
Kako je odganjal Turke, je li kaneć
gda j' Siget pomagal verno braneć? Raneć.
Da ban bije jako, videći Kurt Zimo,
kud je jahal (ako pitat smimo)? Mimo.
Dobro se je čuat, šta se mnogi boje;
teško je kupuvat zdravje svoje. O je!
Kad se je ban vidil jur na smrt primoran,
nî se cara stidil pokoran? Okoran.
Čvrstu snagu, uprav kâ se veli sila,
u srce mu j' narav prodila! Rodila.
On turski car veli kî učini ov sled,
što bi rekla je li jur bil prosed? O, sed!
Po našoj zemlji svoj jedin se glas čini
da car nije v ovoj bil zidini. I nî.
Dakle on prî zginu neg zadnja vlast pripri
i neg se Turčinu Siget grad otpri? Prî.
Grob mi žele dosti vidit oči moje
v kôm zasute kosti cara stoje. To je.
Malo ti mu j' zemlje za hižu dopalo
kôm se vrha želje nî imalo! Malo.
Sam car rad tih zidi išal se j' gubiti:
nî l' to (što t' se vidi) bluditi? Luditi.
Čim već blagoviti človik (kot se veli),
tim veće želiti može li? O, želi!
Čigovo li biše, gdo se rađa za 'vo,
zač li se trudiše, tužna spravo? Pravo.
Sad je završila srića u tužnosti:
dosti mu j' služila u radosti! Dosti!
Kuliko godar let, iz praha je bilo
i v prah se je zopet povratilo! Tilo.
Siget nakon njega posta njemu sluga,
a do vika svega čast mu j' druga? Ruga.
Srića ima ćudi i dvisto i tristo,
sad udi, sad prudi, minja misto! Isto.
Kada srića komu hoće se družiti,
je l' ju triba tomu služiti? Užiti.
Al kî su bogati, gospoda takoje,
sami uživati sve nastoje! To je.
Nî prav' (al nek ide!) da niki sve ždrije,
a niki od bide i zla gnije! Nije.
Je l' car na 've strane i na 've prilike
dopeljal zibrane sve vojnike? Nike.
On jaki Deliman, vazdar na boj ganjen,
je li od smrtnih ran bil obranjen? Ranjen.
Mora svak dojt na dvor smrtnoga umora,
il je gdo priko gor il prik mora! Mora.
Da kad je Deliman nazad k boju zašal,
je li carev divan podnašal? Odnašal.
On se ne da vladat, samovoljan kot lav:
puto mu j' triba dat, kî j' samoglav! Oglav.
Kôgano junaka z naših glas povida
ljutoga i jaka kot medvida? Vida.
Što je njemu bila Hajkune hrabrena,
da se reče vila oružena? Žena.
Česa je bilo njoj da se j' pomužila
i po vojski turskoj projti smila? Mila.
Samo radi toga da se je kazala
i miloga svoga stiskala? Iskala.
Da, gdi Vid ne biše, a ona j' općila,
nî li koga više ljubila? Ubila.
I ona j' tu pala od krvi i pota,
vač se je pušćala slipota? Lipota.
I njoj meč smrt zada kod drugih vojnika,
što je mužu sada ta vladika? Dika.
Mnogo j' učinila (neka rečem po tom),
al je to dobila lipotom! I potom.
Dična j' stanovito ljubav te gospoje:
al za istinito ako to je? To je.
Da bi se sad jakih tako žen iskalo,
kuliko b' se takih žen imalo? Malo.
Skrb sad rad gizdoće žena mužu dava
i da mužu hoće bit oglava! Glava!
Šta pak muž spoznava al se nada z toga,
kômu žena dava razloga? A zloga!
Da bi se iskala spodob toga čina,
kôga bi dozvala gospodina? Nina.
Ter kad včini koje zlo nebojazliva,
prigrišenje svoje još pokriva! Kriva.
Kad joj muž zamira, kara ju al sviti,
malo ga tad smira ljubiti? Ubiti.
Nesrićan do smrti, nit mirno nit zdravo,
kî se v zlo oprti, tužna spravo! Pravo.
Dobra žena biva v hiži pokoj muški,
ali se dobiva viteški! I teški.
Na prvo se vrati pominjanje odzgor
ter dalje ne krati tvoj razgovor! Govor'!
Kad su Siget bili ti turski glavari,
što su govorili zli Tatari? Tari!
I pravo ga treše, da već ne zna za se,
temelje vazeše i jaz na se! Zna se.
Kako sada časti polag vere stare
crikve v ovoj vlasti i oltare? Tare.
Kâ j' bašta tu bila na priliku gore,
ku mnjahu da sila ne premore? More.
Po svoj toj tvrdini grad ujiše zmije,
ter se u zidini Turčin smije! I je.
Vidim (tugo naša!) v gradu, ne kot prija,
gdi alače paša i delija. I ja.
Vridnoga on ubi zaisto kršćana,
kôga vezir ljubi spod tumbana? Bana.
Gdi ga pogodi on, da opade nice,
zrnom al oštrinom sulice? U lice.
Ja mnjah (kot glas hodi, ali nî svidoka)
da ga zrno zgodi pokraj boka. Oka.
Blago njemu sasvim kî se tako trudi!
Jeda smrt kot dobrim i zlim prudi? Udi.
Pravo, zli od dobrih lučeni su zdavno,
u paklu je po grih zlo pripravno! Ravno.
Dobri pak najim svoj drže v nebu dični,
kîm u nebu pokoj je pravični! Vični.
Dobar buduć vitez na naš kršćanski kraj,
gdi projde mrtav knez Ćaki Juraj ? U raj.
Mnogih još ditića mladost, kâ je cvila,
ovdi je zla srića ugasila? Sila.
Što je v banu tomu ljudem najveć milo
i Bogu samomu ugodilo? Dilo.
Dilo to na vike dvizat će mu pera
od juga ća prike sivera! I vera.
I vera jakosti, lice stanovito
i sminstvo hrabrosti poglavito. I to.
Gdo bi tužni Siget v njegovoj tesnoći
bolje mogal iznet al pomoći? Moći.
Koju to držiš moć, kad bi odsvud lenost
za Siget branit doć i nevernost? Vernost.
Koji nisu stali na to boja čudo,
pomoć su zdržali ne zaludo! Ludo.
Istina, mogu prit i oni k tom slogu,
al oni promislit to ne mogu! Mogu.
Ludo su činili, susedastva krovje
branit bi imili kako svoje. O je.
Zla ta naša slaga od narave stare
raspušća orsaga nam kotare! Tare.
Kud godar putuje, i želje i pira
dosta nam skraćuje ta zamira! Mira.
Još te prosim zmila da b' mi ništo sada
od ovoga htila kazat grada. Rada.
Što Turci kričahu pokle j' rat pristala
i grad obdržahu? Bi li znala? Ala.
Turska mi se vidi rič. Sto je na ov slog?
Nju većkrat besidi bogat i ubog. Bog.
Tako oni Boga zovu v pomoć z niba,
zazivat je koga potriba! O, triba!
Milostiv mu je vas kî drži njegov svet.
Opet bi se za nas pustil propet? Opet.
Toga grada radi mnogi je plemenit
zginul Turčin mlad i vrimenit? Imenit.
I Embrulah dični, da rečem Pandion,
u igrah prilični al Arion? I on.
Tužna ljuba p' ovom na što mu j' dopala,
prež njega j' udovom postala! Ostala.
Da b' ga mogla dostat ona ljuba mlada
pošla bi ga iskat prik Harada? Rada.
Čujem da lip biše i med Turci častan,
kriposti imiše mnoge vlastan? Lastan.
Dosti je v ljubavi skrbi i tužnosti,
ako se prem slavi zbog radosti. Dosti.
Već bih ništo, vilo, pital od ljubavi,
da bi ti ne bilo do zabavi? Bavi.
Jako sam zaljubljen, otkud ginem, blidim,
i skoro sam zgubljen, da ne vidim! Vidim.
Ne čujem većekrat gdi bi triba čuti,
nit se morem sabrat nit ganuti. Nuti?
Ljubim, al da budem držal među čudi,
veće li ta ljudem kripost prudi? Udi.
Al kada svi žele u ljubavi stana,
je nika (kot vele) u njoj hrana? Rana.
Žuhko njim ne staje kîh ljubavi goje,
mnogim ljubav daje pokoje. O, koje?
Živit svojom dragom - ta je ljubav pića,
pak kada ih s blagom dosrića. O srića!
Kad nî sita želja s ovimi načini,
nî mnogo veselja toj družini. I nî.
Zmed čuda ditića, kojim je granila,
nî li Karlovića hranila? Ranila.
Gdo od toga znade najveć ljubovnika
i kâ mu se dade već prilika? Lika.
Ah, mnoge je mile on užival slasti.
Što su ga činile te napasti? Pasti.
Šta ljubovnik najveć srdašcem pojida
veće nego sideć kod obida? Bida.
Kad nas, vilo, ružiš na ove načine,
teško hitre držiš nas na pline. Line.
Ufanje ljubljeno, nî li, nas potpira,
skušanje hrabreno nas opstira? Tira.
Kom su pravi znani uzroki ljubljeni
i v srcu podžgani plameni? A meni!
I ti si željenje ovo općutila
i ovo skrbljenje vidila? I dila.
Znam da Lužanj nikad bî u te zaljubljen,
da bî li ti ikad on poljubljen? Ljubljen.
Sve su za te tuge i trudi lagahni,
nî l' on nad sve druge srićan? Zdahni. Ah, nî.
Ovo dobro ja vim da ti v onih tugah
dala si plač za njim i mnogi uzdah. Dah!
On je tebe ljubil nezmerno takoje,
da j' življenje zgubil za te svoje. O je.
Ostavi već ov svit, mrtav tvoj ljubljeni.
Gdi još cvate on cvit rumeni? U meni.
Ah, tužna v lipoti! Neg se v bunar klade,
da ga prî, vilo, ti ne popade? Pade.
Nisi mnila rake da mu kaže pisam?
(Iz dvojne ja svake vani sam.) A, nisam.
Što to valja mazat? Jur kad sobom mahne,
mogla si se vkazat prî neg zdahne. Ah, ne!
Ne govore svega nit vidu proroki:
dragoga tvojega jesu zroki! Roki.
Kad vidi tu škodu u bunaru vila,
jesi li se s vodu poškropila? Pila.
Ljubovniku tvomu (da te prem ne vidim)
kruto v licu to mu ja zavidim. Vidim.
Kako najveć ima pohvaljenja draga
kâ se veli svima kripost, snaga? Naga.
Kad jur dokončava truđenje, kakov dar
najdraži ziskava trudan brodar? Odar.
Ravno su to htile moje misli čuti.
Ah, lipo kod mile je usnuti! Nuti?
Draga lipota je, al povij, vilo, ta
šta mnogo zadaje nam lipota? Pota.
Triba je ljubavi i mnogo daruvat,
a kad ju dobavi, običuvat? Čuvat.
Gdo će ju čuvati pravo među nama,
da bi ju držati sve s kosama? Sama.
Kad se gdo oženi ljubavom pritezan,
skrbjom se on meni mni razvezan? Zvezan.
To u srići stoji, neg komu j' (rec' meni)
najveć dužan kî se muž oženi? Ženi.
Kot pri ognju dima, gdi su drva huda,
posla ljubav ima i kot ruda! Truda.
Vazdar se držati na ljubavi drugost
dobro morem znati da je bludost! Ludost.
A ženskoj naravi i našoj dragosti
more prez ljubavi bit radosti? Dosti!
Pustit ju mniš bolje ter se na boj spravit
neg se u nje polje postavit? Ostavit.
I tako je vrime od rati prispilo,
da b' se šale ime zabilo! A bilo!
Dakle već i govor ljubavi skratimo,
Sigetu se na dvor svratimo! Vratimo.
Zmini se Siget grad i drugi ga dobi!
Čemu ćeš da se sad prispodobi? Dobi.
Što se reći hoće! I na hrastu plesa
od strašnoga voće potresa. Otresa.
Kamo srića slidi? Više li ju zdviže?
Što se tebi vidi od Kaniže? Niže.
I ona morebit, ne znaduć tesnoće,
takove će se zbit u strahoće? Hoće.
To li će i ona do nikuliko dob
z bojnoga zakona postat carev grob? Rob.
Otkud na to će prit? Jeda li hinjavac
nje glavar al će bit gizdavac? Izdavac.
Jaoh domovini po takovih ljudi!
I njemu kî čini malo prudi! Udi.
Po takovom gradi i zemlje napridu
(jednih dobra radi) na zlo pridu. Idu.
Koje držiš ljude za prud domovine
da se verno trude prez ke psine? Sine.
Nî nad svoga puka iskat dila prudna,
jer je tuđa ruka brzo trudna! Udna.
Turci, kîm je bilo zginut pri tom gradu,
kamo držiš, vilo, da dopadu? Adu.
Ali kî ostaše, k straži ih beg slaža.
Brani li sad naše ova straža? Raža.
Hote l' tu ostati na kršćanske špote
i grad popravljati te strahote? Hote.
I nas će kršćane Siget još nazlobit
kada pod pogane bude rob bit? Robit.
Nas li će po boju odsada robiti?
Siget li će svoju krv topiti? Piti.
Ako se potrude naši, naš je lasno,
da li to prem bude i pokasno? Kasno.
Velika j' božja vlas i znati se ne da,
al jeda još zvrh nas Bog pogljeda? Jeda?
Još bih tvoje viće na to pitat moral:
kî j' ptić pod se ptiće sve primoral? Oral.
Kâ zvir vrhu drugih od najvećih je slav,
il v gorah il v lugih je kod jelav? Je lav.
Što vodi (kada je dobro) dobre sriće,
v tamnoj skrbi daje puku sviće? Viće.
Ne broj me med lude da se prem zigrujem,
mnogim i ja sude poručujem. Čujem.
Razumiš što ću reć: kô još sunce grije,
kazat nî triba već obilnije? Nije.
Ali to u dike božje pustimo dvor,
ti na riči nike još odgovor'. Govor'.
Kô se j' od hrabrosti hrvatske zgodilo,
hotenje se j' dosti vidilo. I dilo.
Ima grad turska vlast kôga nî kupila
niti ga je na čast sprosila. O sila!
Hvaliti na vike kî držahu boje,
bana i vojnike, deh, vridno je. O je!
Ti vitezi mili po zemlji sasvime
glasno su pustili svoje vrime! Ime.
Ke je god zastala tu smrtna prilika,
palme je procvala svim mladika! Dika.
Za viru se bihu, za ku glave daju,
v kôm se nastanihu sada kraju? Raju.
Kâ im je gospoja zelen venac zvila
i pisam od boja njim spravila? Vila.
Znam da su starice njih majke cvilile
i žalost sestrice imile. I mile.
Bog mi im daj pokoj, večne sviće plamen,
i stvori š njimi svoj dobar znamen! Amen!
Hvalim za lip pomen ja milosti tvojoj,
ter se ov cvit rumen uzet dostoj! O, stoj!
Idem od naslada tvoga k mojoj škodi,
jer sunašce sada jur zahodi! Hodi.
Al bi kruto rad znat što sad Turci čine.
Idem da pogljedat v zidine. Idi, ne!
Dakle na drugi kraj šetuvat je nogom,
a ti, draga, ostaj, vilo, zbogom! Zbogom.

Svrha dila tretoga.