Neka druzi hvale i slave

Neka druzi hvale i slave autor: Ivan Bunić Vučić

Neka druzi hvale i slave
   sve gospoje bielo lice,
   ja ću dike tve gizdave
   spievat', liepa crničice.

Crnagarsta, ali mila,
   vesela su tvoja lica,
   ali prid njim rusa bila
   gubi liepos' i ružica.

A koja stvar na sem sviti
   vidie'će se liepša moći
   neg' Danice dvie svietiti
   usred mraka crne noći ?

O vesele moje tmine,
   u kieh duša ma uživa,
   o razbludne me mrkline,
   s kieh mi bio danak siva !

Veoma ti su vaše sieni
   moj mladosti omilile,
   veoma ti ste željnu meni
   srce i dušu osvojile.

Vi ste ugljen obljubljeni
   u kom ljubav plam razgori,
   kojiem srce željnu meni
   bez pristanka sveđer mori.

Pače zviezde od sievera
   ljuvenoga vi ste hoda
   po kieh brodeć moja viera
   ne boji se od zahoda.

Meni blaga moja sreća,
   za me trude zaplatiti,
   ovu dragu noć obeća
   da se budem pokojiti.

Druzi žele da im bude
   prije biela dzora doći,
   drugo misli me ne žude
   neg'li tebe, mrkla noći.

Neka sunce utopi se
   u zapadu bez istoči,
   ištom da zrak vaš vidi se,
   meni crne vedre oči !

Ma piesance, muči veće,
   odveće si govorila,
   bieži zrake danje svieće,
   u crnilu sveđ pribiva' !

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.