Miserere mei, Deus

Miserere mei, Deus autor: Ivan Bunić Vučić

Smili mi se, Bože, smili
   po velikoj tvoj milosti
   i po mnoštvu, Bože mili,
   smilovanja, Bože, prosti.

I napuno operi me
   od nepravde moje prike,
   i od grieha očisti me
   cieć milosti tve velike.

Er ja poznam zloće moje,
   bezakonje i krivine,
   prid očima sveđ mi stoje
   moji griesi, Gospodine.

Tebi samu, Bože, skrivih
   i zlo učinih prid tobome,
   nu mi prosti, ter ćeš krivih
   opravdati rieči tvome.

Evo ja bih još u zlobi
   prije neg' vidieh dana biela,
   i u griesieh u utrobi
   majka je mene mâ začela.

Evo ere po sva lita
   ti istinu ljubio si,
   otajna mi i skrovita
   tve mudrosti ukaz'o si.

Sipantom ćeš me okropiti
   i čis' biću, Gospodine,
   umit' me ćeš, bio ću iziti
   nad sniegome od planine.

Ćućenju ćeš momu dati
   sva veselja i radosti,
   ter će rado uzigrati
   ponižene moje kosti.

Odkloni obraz vedri i sveti
   od krivine me velike,
   pače smrsi, pače smeti
   zlobe moje svekolike.

Čisto srce i pravedno
   stvor' mi, Bože moj ljubljeni,
   i duh pravi š njim ujedno
   u utrobah ponov' meni.

Ne vrz' me isprid lica tvoga
   tva moć, Bože, privelika,
   i Duha mi Prisvetoga
   nemoj uzet' do vik vika.

Vrat' mi od zdravlja, Bože mili,
   sve radosti me žuđene,
   i utvrdi i udili
   poglavitiem duhom mene.

Nauči'ću put tvoj sveti
   zle po njemu ki hodiće,
   i grešnici i prokleti
   k tebi se opet obratiće.

Harni Bože, slobodi me,
   od spasenja moga, Bože,
   da moj jezik po sve vrime
   pravdu tvoju slavit' može.

Otvori'ćeš usne moje
   da ja budem govoriti,
   i me usti slave tvoje
   pripieva'će po svem sviti.

Jer kad' bi ti drago bilo
   da ti budem prikazati,
   prikaz'o bih, ali milo
   prikazanja neć' primati.

Posvetilište obljubljeno
   Bogu je duša ka grieh cvili,
   srce priklono i skrušeno
   neć' pogrdit', Bože mili.

Tim dobrostiv s nam se smiri
   i Sionu već smili se
   neka opeta s bieliem miri
   Jeruzalem sagradi se.

Tad ti od pravde posveti'će
   svetilište i množ dara,
   nedorasle tad' junčiće
   staviti će više otara.

Ocu, Sinu i Duhu Svetu
   slava, hvala, čas' jednaka
   u početku nepočetu
   ko bi, sad', sveđ, u vik paka.

Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.