Ljubica/VI
| ← V. | Ljubica — I. čin autor: August Šenoa |
VII. → |
Đuro, Marko
MARKO (uniđe, nješta bojazljivo držeći šešir, češe se za uhom, stane kraj vrata): Dobar dan želim, milostivi gospodine doktore!
ĐURO: Šta je dobra, tko ste, prijatelju? - - Ajte malo bliže.
MARKO (ide njekoliko koraka dalje, za sebe): Dobar gospodin - veli mi "prijatelj" (Glasno): Ja, s dopuštenjem govoreć, jesam Marko Uzorinac iz Koprivnice, gospodine doktore, - ja sam sin Martina Uzorinca - moj japica je bio pošten čovjek i meštar, kakvoga nije Koprivnica vidjela - sirota, preklani je umr'o, bog mu daj duši lahko - svi ljudi su za njim plakali, moj pajdaš Ivić može to posvjedočiti.
ĐURO: To je sve lijepo, moj dragi, al pustimo pokojnoga japicu s mirom, - a kažite, što želite?
MARKO (za sebe): Dobra duša gospodin doktor - veli mi "moj dragi". (Glasno): Dakle: ja sam, s dopuštenjem govoreć, Marko Uzorinac.
ĐURO (nješto nestrpljivo): Znam - znam - dalje.
MARKO: Ja sam krznar - da kažem krznarski djetić u Novoj vesi kod Haraminčića, ako imate milost poznati ga - poštena duša - bome poštena -
ĐURO: Ne poznam ga - (izvadi sat, pa ga gleda.) Al brzo - brzo - ja imam još kod bolesnika posla.
MARKO: (za sebe): Dragi bože, kako bi samo našarafio. (Glasno:) Dakle: s dopuštenjem govoreć: Haraminčić ima kuću i grunt - i Jelicu. Ja tu Jelicu imam rad - a i stari Haraminčić me ima rad - pa o Božiću mi kaže: "Ne boj se, Marko, moja Jelica ti ne fali." Joj, kako sam onda veseo bio - milostivi gospodine doktore - toga si vi, dopuštenjem govoreć, predstaviti ne možete, - a Jelica, ti moj bože, - ta je skakala kao mlado ždrijebe.
ĐURO: Ali zaboga, brzo, brzo, prijatelju!
MARKO (za sebe): Opet mi kaže "prijatelju" - poštena duša. (Glasno:) Al se nismo dugo veselili. E, šta ćemo. Čovjek veli, a bog dijeli. U srijedu je došao pandur sa ceduljom, da idem na magistrat. Tamo su mi rekli, da je zapovijed od verbkomande, da moram pod pušku - da moram u soldate. (Tužno:) O, ja nesrećan čovjek, - a Jelica sirota - ta plače i plače, - oh, ja nesrećan čovjek.
ĐURO: E, pa šta ću vam ja?
MARKO (češe se za uhom): Hm! - - ja sam Jelici reko: "Kako bog hoće! drago dijete - puška ne fali." Ali Jelica veli: "Znaš šta, Marko, idi gospodinu doktoru Radiću, taj je pri vizitaciji. On je pošten čovjek, - pošten Hrvat, - ima dobro srce - o, ja ga poznam."
ĐURO (ljubopitan): Ona me pozna? - Kakva je Jelica?
MARKO: Pozna - pozna - ona služi kod frajle Ružićeve - sirota - baba je živi vrag.
ĐURO: A, sad znam. (Za sebe:) Gledaj đavolicu!
MARKO: "He!" rekoh, "Jelice, s velikom gospodom nije dobro trešnje jest - s te melje neće kruha biti" - "Idi, idi samo," rekla je, "pa moli ga lijepo, da načini, da ne budeš soldatom." Pa tako sam došao, premilostivi gospodine, da to njekako našarafite - bogme, bunda nova ne fali, - ja se ne bojim, ali osam ljeta profunta jesti - to je gorka pogača,
donio tri škude, - imam ih od japice - bog će vas naplatiti - bunda ne fali.
ĐURO (za sebe): Pošten momak! (Na glas:) Držite svoje škude - ja mita ne primam. - Jeste li kako bolestan?
MARKO: Ne, hvala bogu - Živ i zdrav.
ĐURO: E! to je zlo, kume!
MARKO: E! to sam i ja Jelici reko. A ona: "Moli samo gospodina doktora. Kad znadu doktori načinit, da čovjek umre, tašto ne bi znali, da bude bolestan."
ĐURO (smije se): Ha, ha, ha! tako? to je lijepo!
MARKO (za sebe): Al sam bedast!
ĐURO (pristupi bliže): Drž'te se ravno - kao soldat.
MARKO (izravna se, za sebe): Oh, strašno sam bedast. - Već me ima!
ĐURO: Krjepka stasa, - marširajte malo!
MARKO (maršira njekoliko koraka): Već me ima. - Kako mi se sveti!
ĐURO: Noge sasvim jake. - Dišite.
MARKO (diše).
ĐURO: Silnije, silnije -
MARKO (diše silno, da mu se grud nadima): A!
ĐURO: Sasvim zdrav - (uzme novine - drži ih pred Marka:) Možete l' te čitati?
MARKO (klima glavom:) Bogme ne mogu!
ĐURO (drži novine bliže:) A ovako?
MARKO (klima glavom:) Ne mogu!
ĐURO: Kako je to?
MARKO: Ja ne znam čitati.
ĐURO: Ha, ha, ha! tako. (Izvadi knjižicu, piše za sebe:) Marko Uzorinac nesposoban radi slaba vida!
MARKO (za sebe:) Aha - sad me zapisuje, zbogom, Jelice, - puška ne fali, ah!
ĐURO: Sad možete ići zbogom. Kad dođete na magistratu pred mene, recite, da slabo vidite, jeste l' čuli? A mučat!
MARKO (neodlučan:) A ja neću morat pod pušku?
ĐURO: Id'te samo mirno kući. Ne bojte se.
MARKO (radosno:) Oh! predragi - premilostivi gospodine doktore - bunda ne fali - bog vas blagoslovi - vi svojim hoćete dobro - oh, hvala (klanja se do vrata) - hvala lijepa - a moja Jelica - zbogom - sluga - bunda ne fali. (Ode.)