Ljubica/IV
| ← III. | Ljubica — I. čin autor: August Šenoa |
V. → |
Đuro, Lujo
ĐURO (dođe napred): E! šta je? šta ti treba?
LUJO (metne ruku u džep): Amice! - desetača!
ĐURO: Tebi - ta uvijek si bio pun novaca! - a šta gospođica Ružićeva, ona gorka koštica, zar je taj izvor presahnuo?
LUJO (žalosno): Jest, amice! - total faché, total!
ĐURO: Kako to?
LUJO (češe se za uhom): Hm, to je cijela komedija. Ja staroj velim - novaca treba - ona ne da - ja, nek da, il da ću - a ona me otjera. (Ljutit.) Prokleta babo, čekaj! pamtit ćeš ti mene, - al već sam se njekoliko osvetio - njezina psića Amitora - ti znaš, kako ga je milovala, tog sam izvabio, uhvatio - pa utopio - ha, ha, ha - a stara će plakati - pucati - ha, ha, ha.
ĐURO (prezirno se prene).
LUJO (sve više ljut): Al to nije dost - to nije dost. (Grozeć se prstom.) O, čekaj stara zmijo, čekaj! Vidiš, Đuro, vidiš? (Izvadi iz surke papire.) To - to ti je zlato, zlato, velim ti.
ĐURO: A šta je to?
LUJO: Ti znaš, kako stara mlade ljude na stan vabi - ti znaš, kako im ljubovna pisma piše.
ĐURO: Znam! al?
LUJO: A ja - ha, ha, ha - ja sam ti trčkao - tražio - njuškao - da se tih pisama dočepam - pa sam dobio cijelu antologiju, ha, ha, ha! (Premećuć pokazuje listove.) Vidiš - Numero eins, juratušu - "Predragi gospodine!" - Numero zwei, kapitanu "Hochgeehrter Herr!" - Numero drei, praktikantu, i tako dalje - (Skoči, okrene se, đavolski se smijuć, držeć pisma uvis.) Ha, ha, ha, čekaj, babo, misliš ti, da sam ništarija, da me možeš otjerati kao kočijaša, baciti me kao isprešan limun. - Vidiš, ova pisma ću ja prepisati i rasturiti po svem gradu, dat ih u novine - ha, ha, ha, bit će škandala - škandala! (Prene se.) Al, dragi Đuro, desetača - ja moram danas signori Manzini platiti večeru!
ĐURO (trgne se, kao da mu je došla misao, mirnije): Znaš šta, Lujo? Clara pacta, boni amici! Ruka ruku pere! I ja se imam osvetiti Ljubici Ružićevoj - više može biti nego ti - ona mi je sreću pokvarila - ovimi pismi bi i sebe i tebe osvetiti, i svoju sreću popraviti mogao. Daj mi ta pisma, prodaj mi ih, (izvadi tobolac,) evo ti za njih dvadeset forinti. Hoćeš?
LUJO (misli): Hm! (Plane): Hoću! evo ih! (Dade mu pisma, primi novce.) I još jednu cigaru (pravi si ju.) Hvala! zbogom - moram vrtljaru po vijenac, što ću ga Orsinu baciti. (Odlazi.) Zbogom! à revoir! (Pjeva opet iz "Lukrecije".) Scherzo bevo tra la la la! (Za vrati.) Dijana! - vražja Dijana! (Zvižda.) Gdje si! (Pjeva opet.) La la la la la! (Ode.)