Ezekiel (Šarić)/Glava 19.

Ezekiel (Šarić)


1 A ti počni tužaljku nad knezovima Izraelovim

2 I reci: "Kako je ipak bila mati tvoja lavica među lavovima! Ležala je usred lavova, hranila je mlade svoje!

3 Othranila je jedno mladunče svoje, ono je postalo lav: naučio je plijen grabiti, ljude je žderao.

4 Narodi su čuli za njega: uhvaćen je bio u jamu njihovu. Odveli su ga u verigama u zemlju egipatsku.

5 Kad je ona vidjela, da se je prevarila, da je nada njezina propala, uzela je drugo mladunče svoje, othranila ga je za lava.

6 On je hodio među lavovima, postao je lav: naučio je plijen grabiti, ljude je žderao.

7 Mnoge im je učinio udovice, opustošio je gradove njihove. Ustrašila se je zemlja i sve u njoj od glasne rike njegove,

8 Tada su proti njemu ustali narodi iz okolnih zemalja i razapeli mu mrežu svoju: uhvaćen je bio u jamu njihovu.

9 U verigama zatvorili su ga u krletku. Odveli su ga kralju babilonskomu, metnuli ga u jednu tvrđavu, da mu se više ne čuje rikanje po gorama Izraelovim.

10 Mati je tvoja bila kao loza u vinogradu, kraj vode zasađena. Rodna je bila, puna grana od obilne vode.

11 Na njoj je bila jaka grana za palice vladalačke. Rast njezin dizao se je visoko iznad lišća njezina.

12 Ali je bila iščupana u gnjevu, bačena je na zemlju. Istočnjak vjetar osušio je plod njezin. Jako granje njezino bilo je polomljeno, posušilo se, oganj ga je prožderao.

13 Sada je zasađena u pustili, u zemlji suhoj i bezvodnoj.

14 Izašao je oganj iz grane, prožderao je prutove i plod. Ništa nije ostalo od grane jake, od palice vladalačke. Tužaljka je ovo, i bit će tužaljka.


Ezekiel (Šarić)