Evanđelje po Luki (Šarić)/Glava 15.
| Evanđelje po Luki (Šarić) |
1 Svakojaki carinici i grješnici približavali su se k njemu, da ga čuju.
2 Na to su mrmljali farizeji i književnici i govorili. "Ovaj prima grješnike i jede s njima."
3 Tada im rekoše ovu prispodobu:
4 "Ako jedan od vas ima sto i ovaca i izgubi jednu od njih, ne ostavi li devedeset i devet u pustinji i ne ide li za izgubljenom, dok je ne nađe?
5 Je li je našao, uzme je pun radosti na ramena svoja.
6 I kad dođe kući, sazove svoje prijatelje i susjede i govori im: 'Radujte se s menom! Nađoh svoju ovcu, koja je bila izgubljena.'
7 Kažem vam, isto tako bit će u nebu veća radost za jednoga jedinoga grješnika, koji se obrati, negoli za devedeset i devet pravednika, koji ne trebaju obraćenja.
8 Ili kad koja žena ima deset drahma i od njih izgubi jednu, ne zapali li tada ona svjetiljku, ne pomete li kuću i ne traži li brižljivo, dok ne nađe drahmu?
9 Je li našla drahmu, sazove svoje prijateljice i susjede i govori: 'Radujte se s menom! Nađoh drahmu, koja je bila izgubljena.'
10 Isto tako, kažem vam, kod anđela je Božjih radost za jednoga grješnika, koji se obrati."
11 Tada nastavi: "Jedan je čovjek imao dva sina.
12 Mlađi od njih reče ocu: 'Oče, daj mi dio od imanja, što pripada meni.' On im dakle podijeli imanje.
13 Nekoliko dana kasnije, pokupi mlađi sin sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu imanje svoje živeći raspušteno.
14 Kad je bio sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on počne stradati.
15 Tada otide i najmi se kod jednoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u polja svoja, da čuva svinje.
16 Rado bi bio utišao glad svoju mahunama, što su jele svinje; ali mu ih nitko nije davao.
17 Tada dođe k sebi i reče: 'Koliko najamnika u oca mojega ima, ju kruha izobilja, a ja ovdje umirem od gladi!
18 Ustat ću, poči ću k ocu svojemu i reći ću mu: "Oče, sagriješih nebu i tebi,
19 Nijesam više dostojan zvati se sin tvoj; primi me kao jednoga od svojih najamnika!'
20 Ustade dakle i otide k ocu svojemu. Već izdaleka ugleda ga otac njegov, i sažali mu se. Potrča mu u susret, pade mu oko vrata i poljubi ga.
21 A sin mu reče: 'Oče, sagriješih nebu i tebi nijesam više dostojan zvati se sin tvoj.'
22 A otac zapovjedi slugama svojim: 'Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge!
23 Onda dovedite tele ugojeno i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se.
24 Jer ovaj moj sin bio je mrtav i živi opet bio je izgubljen i nađe se.' I stadoše držati radosnu gozbu.
25 Sin njegov stariji bio je upravo u polju. Kad dođe i približi se kući, začu glazbu i igru.
26 Dozva jednoga od sluga i zapita, što je to?
27 Brat je tvoj došao, odgovori mu on. I otac je tvoj dao zaklati tele ugojeno, jer ga je opet dobio zdrava.
28 Tada se on rasrdi i ne htjede da uđe. Otac njegov izađe i počne ga nagovarati.
29 A on odgovori ocu: 'Već tolike godine služim ti, i nikada još ne prestupih tvoje zapovijedi. A meni još nikada nijesi dao jareta, da bih se proveselio sa svojim prijateljima.
30 A sad, kad dođe taj tvoj sin, koji ti je imanje prosuo s bludnicama, dao si mu zaklati tele ugojeno.'
31 On mu reče: 'Sine, ti si uvijek s menom, i sve je moje tvoje.
32 A trebalo je održati radosnu gozbu i proveseliti se; jer ovaj brat tvoj bio je mrtav i živi opet; bio je izgubljen, i nađe se.'"
| Evanđelje po Luki (Šarić) |