Druga Samuelova knjiga (Šarić)/Glava 3.

Druga Samuelova knjiga (Šarić)


1 Ali rat između kuće Saulove i kuće Davidove potrajao je još dalje. David je postajao sve moćniji, kamo Saulova sve slabija.

2 U Hebronu rodiše se Davidu ovi sinovi: "Njegov prvorođenac bio je Amnon, od Ahinoame iz Jezreela;

3 Njegov drugi bio je Kileab, od Abigaile, žene Nabalove iz Karmela; treći je bio Absalom, sin Maake, kćeri kralja Talmaja od Gešura;

4 Četvrti Adonija, sin Hagitin; peti Šefatija, sin Abitalin;

5 Šesti Jitream od Egle, žene Davidove. Oni se rodiše Davidu u Hebronu.

6 Dok je bio rat između kuće Saulove i kuće Davidove, držao je Abner vjerno uz kuću Saulovu.

7 A Saul je bio imao inoču, koja se zvala Rispah, kći Ajina. Jednoga dana upita Išbošet Abnera: "Zašto se miješaš s inočom mojega oca?"

8 Abner se vrlo razgnjevi na upit Išbošetov i povika: "Jesam li ja pasja glava judejska? Do danas činio sam samo dobro kući Saula, oca tvojega, i braći njegovoj i prijateljima njegovim. Brinuo sam se za to, da nijesi pao u ruke Davidove, a danas me prekoravaš radi jedne žene.

9 Ovo i ono neka Bog učini Abneru, ako ne ostvarim ono, za što se je Gospod zakleo Davidu:

10 Otrgnut ću kraljevstvo kući Saulovoj i prijestolje Davidovo podignuti nad Izraelom i Judom od Dana do Beer-Šebe."

11 On se ne usudi ništa odgovoriti Abneru, jer ga se je bojao veoma.

12 I Abner posla odmah poslanike k Davidu i poruči: "Čija je zemlja?" I zamoli: "Učini eto savez s menom! Tada će ruka moja biti s tobom, i ja ću svega Izraela privesti k tebi."

13 On odgovori: "Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom. Samo jedno tražim od tebe: "Ne smiješ mi stupiti pred oči, osim ako mi dovedeš sa sobom Mikalu, kćer Saulovu, kad dođeš da mi se predstaviš"

14 Ujedno posla David poslanike k Išbošetu, sinu Saulovu, i poruči: "Daj mi natrag ženu moju Mikalu, koju sam dobio za što prednjih kožica filistejskih."

15 Išbošet posla i dade je uzeti od njezina muža Paltiela, sina Laišova.

16 Njezin muž išao je s njom i pratio ju plačući do Bahurima, Ali mu reče Abner: "Gledaj da se odstraniš!" I on se vrati.

17 Abner se porazgovori i sa starješinama izraelskim i reče: "Već odavna htjedoste imati Davida za kralja nad vama.

18 Sada izvedite to; jer je Gospod obećao Davidu: "Rukom sluge mojega Davida izbavit ću narod svoj Izraela iz ruku Filisteja i svih njegovih neprijatelja."

19 Tako je isto govorio Abner sa sinovima Benjaminovim. Tada zaputi Abner, da i Davidu u Hebronu priopći sve, što su bili zaključili Izrael i sav Benjamin.

20 I dođe Abner s dvadeset ljudi k Davidu u Hebron. David priredi gozbu za Abnera i za ljude, što su bili s njim.

21 Pritom obeća Abner Davidu: "Ustat ću i poći, i sav ću narod Izraelov okupiti oko gospodara svojega, kralja, da sklope ugovor s tobom. Onda ćeš biti svuda kralj, kako si to želio." Nato David otpusti Abnera da ide s mirom.

22 Tada su se upravo vraćali iz boja ljudi Davidovi i Joab i nosili su sa sobom bogat plijen. Abner nije više bio kod Davida u Hebronu; jer ga je bio već otpustio da otide s mirom.

23 Kad Joab i sva četa, što ga je pratila, stiže, javiše Joabu: "Abner, sin Nerov, došao je kralju, i on ga otpusti da opet otide s mirom."

24 Joab pođe kralju i reče: "Što si učinio? Abner je bio kod tebe. Zašto si ga pustio da otide s mirom?

25 Pa ti poznaš Abnera, sina Nerova. On je samo došao, da te prevari, da vidi, kamo polaziš i ne polaziš, i da dozna sve, što radiš."

26 Kad je Joab bio otišao od Davida, posla glasnike za Abnerom. Oni ga vratiše od studenca Sire, a da nije ništa znao David o tom.

27 I kad se vrati Abner u Hebron, uze ga Joab na stranu pod vrata, kao da hoće govoriti s njim nasamo. Pritom ga radi krvi svojega brata Asahela ubode u slabine, da je umro.

28 Kad David poslije to saznade, povika: "Ja i kraljevstvo moje nedužni smo pred Gospodom zauvijek na krvi Abnera, sina Nerova.

29 Neka padne na glavu Joabovu i na svu očinsku kuću njegovu! Neka kuća Joabova ne bude nikada bez ljudi, što imaju tečenje sjemena i gubu, nikada bez ljudi, koji se podupiru na šljake, koji padaju od mača i nemaju kruha!

30 A Joab i njegov brat Abišaj ubiše Abnera, što on pogubi njihova brata Asahela kod Gibeona u boju."

31 David zapovjedi Joabu i svemu narodu, što je bio s njim: "Razderite haljine svoje, obucite odjeću žalosti i tugujte za Abnerom!" Kralj David išao je za nosilima.

32 Kad Abnera pokopaše u Hebronu, udari kralj na grobu Abnerovu u glasan plač. I sav je narod plakao.

33 Kralj sastavi pjesmu tužaljku za Abnerom i zapjeva: "Kako umire bezumnik, tako morade umrijeti Abner:

34 Ruke tvoje nijesu bile svezane, i noge tvoje nijesu bile u okovima. Pao si, kao što se pada od nevaljalih ljudi." I sav narod zaplaka još većma za njim.

35 Kad onda dođe sav narod, da skloni Davida da jede, dok je još bio dan, zakle se David: "Bog neka mi učini ovo i ono, ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!"

36 A sav je narod to čuo i po volji to mu je bilo, kao uopće sve, što je činio kralj, bilo je po volji svemu narodu.

37 U onaj dan poznade sav narod i sav Izrael, da umorstvo Abnera, sina Nerova, nije bilo izašlo od kralja.

38 Kralj reče slugama svojim: "Ne znate li, da je danas pao knez i velikan u Izraelu?

39 Ja san i danas još odveć slab, premda sam pomazan za kralja. Ovi ljudi, sinovi Serujini, jači su od mene. Neka Gospod plati onome, koji čini zlo, prema zloći njegovoj!"


Druga Samuelova knjiga (Šarić)