Ah, kada će brieme priti
Ah, kada će brieme priti autor: Ivan Bunić Vučić |
Ah, kada će brieme priti
kad, gospoje moja draga,
milostiva, mila i blaga
budeš mene pomiliti
da ne budem već cviliti ?
Tere mi rečeš :
Hodi da stečeš,
brače ljubljeni,
celov medeni,
ki u razbludi
ti vazda žudi.
Hod', životu dragi i mili,
hod' k žuđenoj tvojoj vili.
Ah, kada će dzora bila
toli srećni dan doniti
u ki ću se pobluditi
usred draga tvoga krila,
o gospoje moja mila ?
Ter liepos' tvoja
usred pokoja
razbludno izusti
kroz medne usti
govor medeni
mlađahnu meni :
Uzmi, milo dobro moje,
što ti je drago, sve je tvoje.
Ili hoćeš usti mile
sad željahan izljubiti,
il' ti je milo izgrliti
grlo i prsi me pribile
ke srdačce željno dile ?
Ili t' omili
moj pozor mili
vedre danice
ili me lice?
Ili t' obdraža
ka stvar podraža ?
Sve je tvoje, sve uživa',
grli, ljubi i celiva' !
Tad čestit bih sve dni moje
i mu mlados' zatravljenu
provodio priblaženu
uz liepotu tvoju stoje,
uživajuć' dobro moje.
Ter bih, ljubeći,
mogo ovo reći :
Ove medene
usti ljubljene
mene saviše
smrtno raniše.
Nu blažene rane uvike
pokli imaju take dike !
Ovi pogled drag i mili
mene sveza i zamami ;
ovi svietli zlatni prami
mu su dušu zamrsili ;
ovo lice mene ucvili.
Nu tko me sveza,
ti i odveza;
tko mi da rane,
ti i obrane ;
tko me ucvili,
ti i pomili.
Lice, prami, oči iste,
ke liečite i raniste.
Čin', pokoju moj jedini,
i prislatka ma gospođe,
da to srećno brieme dođe
nas mlađahnieh da sjedini!
Ah, žuđeni danu, sini !
Smili se, smili,
životu mili !
Ne čini veće
da ima smeće
i jad čemerni
tvoj sluga verni,
neg' sadruži dovik vika
s tobom verna ljubovnika !
Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti. |