Zlo ti je zla običaj, na viru zlo vel'je

Zlo ti je zla običaj, na viru zlo vel'je autor: Šiško Menčetić

350. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Zlo ti je zla običaj, na viru zlo vel'je,
   nije zlo nego vaj i vično dresel'je,
   ter koga človika tej stignu nesrjeće,
   ne more dovika sčekati zlo veće;
jer svoje zlo vidi, a parjat ne može
   tko se je da slidi naučil zlo, Bože.
   Ja sam tuj istinu očito iskusil,
   za ku sam jur vinu dosada sve suzil;
zašto se naučih sliditi tuj ljubav
   u kojoj izmučih život moj, dim uprav,
   ter mi je trudno već gdi javi zlo viđu,
   a ne vim jur uteć onoj zlo ko sliđu.
Ma nu ja samohoć natječu svaki čas,
   natječu dan i noć, gdi je plač i nečas,
   ter tko je dozvati komu rad boljezan
   zov' da ga uhvati taj željna ljubezan;
veće, dim, ni huđe osvete ne želi,
   zašto ćeš bit tuđe osvećen svak veli.
   Netom se tko vidi za ljubom da pođe
   i ljubav da slidi od svoje gospođe,
ne more dovika parjati toj veće,
   i togaj človika vidjećeš smrt hteće;
   zač mira ne ima tko slidi ljubezni
   ner suze očima a srcu boljezni.
Da jošte izdvori što hoće svaki dan,
   ljubav se govori nikoji čudan san:
   odasvud strašan glas mniš da ćeš ugledat,
   i gdi se krene vlas, čini te jur predat.
Oh, viđ sad tko milos u željah ne ima
   ali ku usilos od drazih usprima,
   bude li muka toj, bude li žestok vaj;
   a zatoj tko je moj bježi zal običaj.