Oh, Phili predraga, jednuč me pohodi,
z manom ti prebivaj i već ne odhodi;
dojdi, duša, dobro moje,
zatvori me v prsi svoje
da skup vživamo.
Stokrat jesam v srcu momu na te misleći,
ljubav tvoju i milošću milo proseći;
ar vse moje zdihavanje
ni neg tužno zazivanje
tvoga prišastja.
Kaj god more sama Venus dati lipoga
al iznajt se u stvorenju čuda vridnoga,
vse ja štimam nićemurno,
ništar vridno ni dostojno
prom tebi, vila.
Ni na svitu, veruj mi je, te nasladnosti
nit mi srce imat more takve radosti
koju ćutim tebe vidit,
drage tvoje riči užit,
ruku ljubiti.
Vse što imam dobra, blaga, rad ću zgubiti,
misal moju nikdar neću ja preminiti;
da ljubeznost draga tvoja
jedina je radost moja,
srcu veselje.
Dosad nisam još ni jednoj srce aldoval
niti službu vikovičnu kojoj valoval;
tebi samoj želim biti
veran sluga, vdil živiti
tvojoj lipoti.
Oh, kinč dragi, dojdi k meni, daj mi življenje,
z vridnim tvojim razgovorom skončaj trpljenje;
dojdi, vila, moja kripost,
dojdi, duša, moja radost,
srce hraniti.
Ako li me obradovat z dragim prišastjem
nit obdržat živa hoćeš z dobrim ufanjem,
bud mi konči dopušćeno
ter z milošćom privoljeno
za te umriti!
