Za vele vrimena od moje mladosti

Za vele vrimena od moje mladosti autor: Šiško Menčetić

367. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundova rič.

Za vele vrimena od moje mladosti
   ovaj moć ljuvena ne poni radosti,
jer mi tač domori, ter birek toj njeka
   milos bi ka stvori odahnem ja neka.
Sad svoju da silu osveti taj Ljubav,
   spravi luk i strilu ter pride kako lav;
menije li u taj hip ne more vrha doć
   ter vaze obraz lip od ove u pomoć,
u komu vidih ja anđelski ures taj
   ljepotom vas gdi sja jakino svijetli raj.
Netom toj ugledah, drugi bih satvoren:
   sužan se li ne dah da budu govoren,
dokli mi ne reče: "Da znam luk i strilu
   iskršit u peče, bit ćeš njoj u krilu."
Ovo ja kako čuh gdi moćno priseže,
   ončas mu dah posluh, neka me zaveže;
velmi se priručih njegovoj krjeposti
   i služit odlučih anđelsko' ljeposti.
A koli dotecih prid slavni nje obraz,
   u svako ja recih: "Gospođe, tvoj sam vas!"
Recih još "Sunačce, ti si cvit od gospoj,
   ti si me srdačce i ti si život moj!
i ti si sva misal, ti s' pamet, ti si vid, -
   sve sam toj zapisal na tvoju zapovid.
Časno te togaj dil, ružice, ja molju,
   osladi gorki stril u željah kim bolju."