Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni

Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni autor: Šiško Menčetić

228. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni
   pod jedan lip javor na travi zeleni,
kad vidih vil jednu da k meni doteče,
   koja mi rič mednu iz glasa tuj reče:
"Ali si na ovo sunačce izišal,
   ali je što novo što si tuj sam prišal?"
Pomni me srdačce da ovo učini,
   zašto se sunačce sama jur procini;
zato jo' rekoh ja: "Moj cvite rumeni,
   sunce me obasja, kad pride ti k meni;
a što mi još veliš što sam ja ovdi sad,
   ter ako znat želiš, tebi sam kazat rad:
svak koga jur tište ljuvena služen'ja,
   on, prave, ne ište od ljudi združen'ja,
da cjelje gospoju razbira od službe;
   zatoj ja sad stoju sam ovdi bez družbe."