Zač ovu, ružan cvit, proslavljam svaki dan?

Zač ovu, ružan cvit, proslavljam svaki dan? autor: Šiško Menčetić

11. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Zač ovu, ružan cvit, proslavljam svaki dan?
   Mniti će zlobni svit da sam ja bezuman,
jer činim nje mlados vrh svega gizdavu,
   da svemu uze rados, vesel'je i slavu.
Sve drugo jes brže; ter se ja vas boju,
   da što dim ne vrže, veće reć dostoju.
Ma nu li tkogodi vire mi jur ne da,
   i veće sam hodi očima da gleda:
vidit će toj kruni ljepos ku Bog izda,
   da njom raj napuni i nebo od zvizda.
Ne zna on zlat poraz ni u njem ljubavi
   tko ne zna nje obraz i pozor gizdavi;
da kad ga kud svrne s ljuvenom kriposti,
   srci mom ockvrne sve se ine ljeposti.
Osumnjen dotečem da vidim je li raj
   ali svit, ter rečem sam sebi: poziraj!