Zanamisto od škoja, kad bi se reklo da puše od Fara,
ne bi se čovik obo vrimenu sa gušton razgovara.
Kad bi se reklo vitar od Vrbanja
parila bi mu snaga tri puta manja.
I od Bogomoje
parilo bi da puše priko voje.
A od Pojic
da duha stari Jakovic.
Od Svete Nedije
ne bi se znalo ni di je
a Svirča, Vrisnika i Pitav
- puno je molitav.
Tako i ženska koju zovu Farkinja
- koliko da je strankinja!
I Faranka
hoče reć čovik da se oženi vanka.
Pa i bodulica
ka da je sirota – mulica.
Ni Farka
ni najbolja marka.
Po guštu je samo Š k o j a r k a.
Samo Škojarka vridi suha zlata,
i to jon je onda ime
i prezime
i kazata.
