Velmi se čudu sad kako me prosiš toj

Velmi se čudu sad kako me prosiš toj autor: Šiško Menčetić

320. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Velmi se čudu sad kako me prosiš toj
   zašto sam sada rad, znajući život moj,
znajući da sad ja nisam rad neg rados
   gdi sunce obasja moju sad svu mlados,
pokli me veselo ovaj vil pozire
   ke obraz i čelo rozicom razvire.
Ter kako u gori, kada je s prolitja
   gdi gora sva gori izborom od cvitja,
takoj sad nje ures, takoj sad nje obraz
   u kom je vična čes i rajski vas ukras.
Ter što me ljepotom ljuveno otravi,
   tolikođ jur potom život moj ozdravi;
zašto nje slavni kril, kad hoću, sadružu,
   a toj hti ljuven stril, neka se ne tužu,
neka ja ne venu, neka ja ne želim
   nje ljepos ljuvenu, nu da se veselim.
Uzdrži, moj Bože, od ove liposti,
   da slavit svak može moć tvoje kriposti,
pokli nam ovoli dopusti slavnu stvar,
   da se svit oholi, a da t' ja imam har.