Zaman su ti zdihavanja
il mučeća zazivanja;
ni moć zidu razumiti,
skrovnu ljubav izviditi.
Neg ljubezno govorenje
ter dvoransko posluženje
milost more dočekati,
tvrdokornost umehčati.
Ni v človiku kaj dičnije,
dragih riči nasladnije;
sam Cupido oči nima,
al prezmožan jezik ima.
Zato koji vilu ljubi,
rad milošće verno služi:
naj mišljenje nastran stavi,
a z ustnicom ljubu slavi.
Ali va tom razlog davaj,
sam na samom rič ne šparaj;
kad zadobiš dragost koju,
ne razbubnaj sriću svoju.
