Draga Venus kad harcuje,
nosi strile perenite;
vred postanu ognjenite,
potom srce ne skončuje.
Zna raniti, boj dobiti,
milo vimdar ugoditi:
drage strile, drage rane
kak nasladno srce hrane!
Nje cifraste žute kose,
ke niz nadra proigruju,
kdo jih takne, začaruju,
al dragosti neg donose.
Dragi lasi, vridni lasi,
čisto srce vas ne plaši;
ko neg biva u vernosti,
nima muke, neg radosti.
Nje držanje, pogledanje
ima kripost od plamena;
ki ni stvoren iz kamena,
mora ćutit umehčanje.
Vred omrtvi, vred oživi,
vgodit triba takvoj divi;
u nje harcu ki zgubiva,
tad raduje kad dobiva.
