Tužen'je grada Hjerozolima

Tužen'je grada Hjerozolima autor: Marko Marulić

Tužen'je grada Hjerozolima

MOLEĆI PAPU DA SKUPI GOSPODU KARSTJANSKU TER DA GA OSLOBODI OD RUK POGANSKIH

Jerozolim sam ja, oni grad prisveti
u kom sin božji sta; sad stoje prokleti.
Poganska sila mnom vlada sa sve moći,
a ni ga sam sobom ki me će pomoći.
Zato potribu mu plačući počitam,
o Bože, milost tvu u tom punu pitam
da mi daš izreći sve moje nevolje,
jeda mogao steći budem stan'je bolje.
Oh puče karstjanski, kako mož tarpiti
da će puk poganski varhu mene biti?
U mni se rodivši Spasitelj i Bog tvoj,
nebesa pustivši ki pride u te[m]pal moj.
Za tebe odkupiti ovdi se je rodil,
ovdi je umriti, ovdi uskarsnut htil.
Ter se ne haješ ti da me posvojiše
huji ljudi ner ki na križ ga umoriše?
On tebe slobodit u meni je hitil,
a ti se zlom bolit mojim nisi hotil.
O koli voće zlo z dobra simena jim!
Varžen bo sam po tlo; kad ću se ustat, ne vim.
U mni je čtovano groba misto cilo
u kom pokopano Isusa bi tilo;
stal je u zemlju mu križ oni prisveti
na kom proli karv svu Isukarst propeti,
za nas izbaviti truda i žalosti
tere nas staviti u vičnje radosti.
U mni majka njega pribiva vele lit,
pak raja božjega bi gospa pustiv svit.
Na konac ja sam, ja, stan'je blaženo to
izvarši čuda sva nebeski kralj u ko.
Sad po place moje narod kleti hodi,
kino blude svoje nigdar ne ohodi.
De, puče karstjanski, pomisli i gledaj
tere skot poganski da mnom vlada ne daj!
Ti, ki kl[j]uče nosiš višnjega kraljevstva,
ki Petrov brod voziš dileći blaženstva,
uzbud jur pamet tvu na izvarsno dilo
ter, slišeć tužbu mu, budi t' mene milo.
Tebi se pristoji taj početak smini,
a pak se dostoji da te slide ini.
Prijal si bakitu Gospodinju odzgar
da po božjem svitu narediš svaku stvar.
Postavljen si da bdiš svarhu karstjani ti;
da mož ča znaš i viš, ukaži sad u mni.
Otmi sveto misto u kom ti je dal Bog tvoj
oblast, ne tuj listo, da u raj jošće svoj.
Zovi na dilo to hrabrena cesara,
da zlo ja patim ko ne da da se stara.
Pak zovi od Spanje kralja primoguća,
a zatim ne manje božjom ljubvom vruća;
pokol Granate vlast Bog mu je dal podbit,
dat mu će jošće čast i ostalih dobit.
Zov France kralja, pak zov i Inglitere,
svaki je od njih jak prognat puk nevere.
Čehe zov i Ugre, svi da s tobom budu,
poganin da umre, a ti da dobudu.
Zov latinske kneze, prit će na službu tvu,
ne dim za pineze, da svi za veru svu.
Bnetačku gospodu zov ter će s timi dojt,
po kopno i po vodu kino su smini pojt.
Morem gospoduju na kopno s voj[s]kom steć,
viteški vojuju u svem pravdu čineć.
Slišati će tebe napulitanski kralj
i pridati t' sebe i kraljevstva Sandalj.
Milan na pomoć tvu i Ferara će dojt,
i Fiurenca moć svu skazati neće ojt.
Mantua s Zenovom i Pijemo[n]t jošće vas
z družbom će biti tom kad ti rečeš, taj čas.
Popove i tvoj dvor za mene slobodit
zvat će pomoć od[z]gor ter će g b[o]ju hodit.
Listo ti ki vladaš C[r]ikvom, otče sveti,
ne čin da oddaljaš tirat narod kleti.
Skupi sve karstja[n]e, počni se arvati,
toj vidiv pogane, učet će bižati.
Ako te tužba ma ne giblje, prigni te
daj sveta Crikva tva ka di: pomozite.
Turci me progone sa svih od svita stran,
na me se zagone jer sam stablo prez gran.
Vernih mojih vode vezanih u sinžir;
tako t' stada hode od kih si ti pastir.
Od tih nicih kolju, a nicih prodaju,
a nicim nevolju, trud i muke daju,
hteći da pušćaju karstjansku veru i ćud
tere da primaju tursku neveru i blud.
Nigdar nisu siti puka božja pit karv,
ni zakon garditi u kom ni himbe starv.
A sad znaj: kad gori susida tvoga stan,
na tom je da zgori i tvoj od onu stran.
Ja mnju ti, ni šala ča diju: Petrov hram
bit će konjem štala, a Rim stanišće nam.
Poni ćeš ti rob bit, a ne Crikve vojnik,
taj će te grom ubit ne išćuć gromu lik.
Razbluda će t' otit raskošna živin'ja,
blago na manje prit crikvena imin'ja.
Na te će se razbit prite takove trisk,
kolik će tada bit puka skugor i visk.
Jer kada nestane glave, ud ostalih
skončan'je nastane i velih i malih.
Da neka t' tvoja vlast turske jača bude
i steče svita čast pokli boj dobude:
poj jure pritiv njim, z božjom pomoću poj,
ugodno će bit svim tebe slidit u toj.
Pojti će za tobom rado na stvar taku
svaki svoju sobom vodeć vojsku jaku.
A ti ćeš po svitu svuda slavan biti
ter krunu savitu dobitja nositi.
Svak će blagoslivljat dilo tvojih čudes
i tebe uznosivat hvalom više nebes.
Poni hod, ne karsmaj, hod, primi slavu tu
na svitu do sadaj človik ni imil ku.
Bog će pomagati sve šerege tvoje,
a pram onim stati ki ga se ne boje.
Neće t' uzmaknut ruk, dat će t' da obraniš
od zla karstjan[s]ki puk, a sebe da shraniš.
Jur se veće ne lin, jure gani sobom,
ča imaš činit čin, vas svit će pojt s tobom.
Karsmajuć, otide vrime, da ne škoda,
jer opet ne pride takova prigoda.
Mornar je on hitar ki tudje jadro da
kad vidi svoj vitar ter jadreć gre tada.
Tako t', svet oče, ti ne lin se ozoja,
da te počtimo mi kako se dostoja.

Hjerozolim govori

Tužbo ma, rič mu čuj: vrime je pojt tebi,
jeda tko bude tuj ki te prime k sebi.
Li veće jih će bit ki t' uši neće dat,
ali te s rugom štit ter pročtiv izderat.
Ki te prime, zahval, ki te varže, reci:
car je Suriju jal, a ti kud mož teci.