Tobitova i Anina zebnja
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Tobitova i Anina zebnja |
- 10 1 Međutim, dan za danom, Tobit praviše račun o danima potrebnim za otići i vratiti se. Kad svi dani istekoše, njegov sin još
- ne bijaše ondje. 2 On sebi reče: ” Bijaše li zadržan ondjeđ Gabael je možda umro i nema nikog za dati mu novac.“ 3 I on se poče
- uznemiravati. 4 Njegova žena Ana govoriše: ” Moje je dijete propalo, on nije više među živima.“ Ona poče plakati i žaliti nad svojim sinom
- govoreći: 5 Nesrec™na ja; sine moj: ja sam te pustila otići, tebe, svjetlo mojih očiju!“ 6 A Tobit joj govoriše: ” Ušuti, ne muči sebe, sestro
- moja1 , on je dobro; to je sigurno jedna zapreka koju je on imao ondje, jer onaj koji ga je pratio siguran je čovjek, to je jedan od naše braće.
- Ne uznemiravaj se za njega, sestro moja, on će uskoro biti ovdje.“ 7 Ali ona mu odgovori: ” Ne reci mi više ništa, prekini mi lagati: moj je
- sin propao! “ I svaki dan, ona izlaziše najbrže što je mogla za nadzirati cestu kojom njen sin bijaše otišao, jer se nije pouzdavala u nikoga. Nakon zalaska sunca, on bi se vraćala za žaliti se i plakati cijelu noć ne našavši sna.
