Sveta Rožalija/Dio treći/3

← II. Prikaza na livoj strani dvojputja, kako mami i vara Svit i Dika.

Sveta Rožalija —  Dio treći 3 autor: Antun Kanižlić

IV. Prikazanje ostalih svitovnih veselja i njihovih naslidnika. →

III. Prikazanje pet Ćutenja varajućih.

Kada ova vidih, opet onda mene:

"Sad nadalje idi!" Ljubav opomene.

Idem. Nuto, dica krilata, malena,

veseloga lica, puna i rumena!

Pet Ćutenja tila - ah, petera braća -

mlogim uzrok bila jesu vičneg plača.

Ime je prvomu Vid: sve vidit hoće,

hitre na svašto mu oči taki skoče.

Šarene su svite: kao zvizde u noći,

nikad gledat site, na njima su oči.

Ogledalo ima kao oko dvoje

i kaže u njima oštroumje svoje.

Štogod lipa, mila vidit oči traže,

čarovita dila staklo čudno kaže:

misec, zvizde, zoru, sunce, more, riku,

polje, kuću, goru, cvitje, zemlje diku.

Skazat izgled kipa često mu je drago

vile, koje lipa lica sve jest blago.

Drugi brat se zove Slišanje i zato,

da on sluša nove stvari, pazi na to.

Drago mu je šutit, što goder se radi; vas dan može ćutit, da mu ne dosadi, pisme, šale, ptice, ali kad uzsluša

glas tamburske žice, uzigra mu duša.

Ćud tamburom kaže, nju nosi uza se,

š njome glas svoj slaže, želju uha pase.

Kakvu cinu ima ušiju, zlamenje

viseće na njima jest drago kamenje.

Na odići uši vise, nit se tuži,

nit mu tko zagluši, kad riči produži.

Mirisanje treći brat je; njegva svita

mogu pravo reći da je od cvitja kita,

jer je vas u cvitu, cvitje zlatom veže

i na kitu svitu kao nos proteže.

Miris od dragoga cvitja i lipota

druga njegovoga jest duša života.

Nos i oči slipe mastjom dragom maže;

s tim se, veli, kripe vile, ali laže.

Mirisom se pasti pogibno je; ćuti

mlogi, da od masti sva se glava smuti.

Smijuć se podaje kitice, za koje

mami da prodaje vila blago svoje:

blago, cvit od svete i lipe čistoće,

venut od uzete, jao, kitice poče.

Četvrti brat, gladno Okušenje, nosi

s medom vince ladno, i da kušam, prosi:

napija i pije, a med obliziva,

kušat svaki smije, jer svakog poziva.

O kako se straših, kad vidih da zmija

u rumenoj čaši ružno se privija,

i kada zagleda, da leti prosuti

iz lažljivog meda roj od pčela ljutih.

Ćutenje je peto Doticanje, od koga,

što je čisto i sveto, čuva tila svoga.

Gorji brat od kuge, ako kad ne smakne,

ne uzbigne šuge, koga se on takne.

Nikad nejma mira, smijuć se u šali

sve u drugog dira, da srce opali.

Kad se s kim rukuje kao prijatelj pravi,

zaside mu kuje; kada grli, davi;

komu usta svoja prigne, koga ljubi,

lice mu od gnoja i krasta pogrubi.