Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu

Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu autor: Šiško Menčetić

67. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu,
   ako mi bit može u milos da priđu;
jer ovo od raja zlamen'je na svitu
   koje se potaja jak miris u cvitu.
Svidoči nebesom ovaj vil gizdava
   kakvim je čudesom uresna njih slava;
mani sja u gizdah, kako cvit u kruni
   i mjesec u zvizdah kada se ispuni.
Vazel bih dovik ja ovi dan da bude,
   i da mi pamet tja sve misli zabude,
neka se nagledam ljeposti na volju
   a veće da ne da m' u željah da bolju.
Dobro bih ja tada mogal se zvat blažen,
   zovu se i sada, zasveer sam poražen
odkole sunce m' sja, ter dil nje tužiti
   volju ner inu ja ljuveno združiti.