Sura 12.
Sura XII arapski - latinična transliteracija
urediYūsuf
'Alif-Lām-Rā Tilka 'Āyātu Al-Kitābi Al-Mubīni (Yūsuf: 1).
'Innā 'Anzalnāhu Qur'ānāan `Arabīyāan La`allakum Ta`qilūna (Yūsuf: 2).
Naĥnu Naquşşu `Alayka 'Aĥsana Al-Qaşaşi Bimā 'Awĥaynā 'Ilayka Hādhā Al-Qur'āna Wa 'In Kunta Min Qablihi Lamina Al-Ghāfilīna (Yūsuf: 3).
'Idh Qāla Yūsufu Li'abīhi Yā 'Abati 'Innī Ra'aytu 'Aĥada `Ashara Kawkabāan Wa Ash-Shamsa Wa Al-Qamara Ra'aytuhum Lī Sājidīna (Yūsuf: 4).
Qāla Yā Bunayya Lā Taqşuş Ru'uyā Ka `Alá 'Ikhwatika Fayakīdū Laka Kaydāan 'Inna Ash-Shayţāna Lil'insāni `Adūwun Mubīnun (Yūsuf: 5).
Wa Kadhalika Yajtabīka Rabbuka Wa Yu`allimuka Min Ta'wīli Al-'Aĥādīthi Wa Yutimmu Ni`matahu `Alayka Wa `Alá 'Āli Ya`qūba Kamā 'Atammahā `Alá 'Abawayka Min Qablu 'Ibrāhīma Wa 'Isĥāqa 'Inna Rabbaka `Alīmun Ĥakīmun (Yūsuf: 6).
Laqad Kāna Fī Yūsufa Wa 'Ikhwatihi 'Āyātun Lilssā'ilīna (Yūsuf: 7).
'Idh Qālū Layūsufu Wa 'Akhūhu 'Aĥabbu 'Ilá 'Abīnā Minnā Wa Naĥnu `Uşbatun 'Inna 'Abānā Lafī Đalālin Mubīnin (Yūsuf: 8).
Aqtulū Yūsufa 'Awi Aţraĥūhu 'Arđāan Yakhlu Lakum Wajhu 'Abīkum Wa Takūnū Min Ba`dihi Qawmāan Şāliĥīna (Yūsuf: 9).
Qāla Qā'ilun Minhum Lā Taqtulū Yūsufa Wa 'Alqūhu Fī Ghayābati Al-Jubbi Yaltaqiţhu Ba`đu As-Sayyārati 'In Kuntum Fā`ilīna (Yūsuf: 10).
Qālū Yā 'Abānā Mā Laka Lā Ta'mannā `Alá Yūsufa Wa 'Innā Lahu Lanāşiĥūna (Yūsuf: 11).
'Arsilhu Ma`anā Ghadāan Yarta` Wa Yal`ab Wa 'Innā Lahu Laĥāfižūna (Yūsuf: 12).
Qāla 'Innī Layaĥzununī 'An Tadh/habū Bihi Wa 'Akhāfu 'An Ya'kulahu Adh-Dhi'bu Wa 'Antum `Anhu Ghāfilūna (Yūsuf: 13).
Qālū La'in 'Akalahu Adh-Dhi'bu Wa Naĥnu `Uşbatun 'Innā 'Idhāan Lakhāsirūna (Yūsuf: 14).
Falammā Dhahabū Bihi Wa 'Ajma`ū 'An Yaj`alūhu Fī Ghayābati Al-Jubbi Wa 'Awĥaynā 'Ilayhi Latunabbi'annahum Bi'amrihim Hādhā Wa Hum Lā Yash`urūna (Yūsuf: 15).
Wa Jā'ū 'Abāhum `Ishā'an Yabkūna (Yūsuf: 16).
Qālū Yā 'Abānā 'Innā Dhahabnā Nastabiqu Wa Taraknā Yūsufa `Inda Matā`inā Fa'akalahu Adh-Dhi'bu Wa Mā 'Anta Bimu'uminin Lanā Wa Law Kunnā Şādiqīna (Yūsuf: 17).
Wa Jā'ū `Alá Qamīşihi Bidamin Kadhibin Qāla Bal Sawwalat Lakum 'Anfusukum 'Amrāan Faşabrun Jamīlun Wa Allāhu Al-Musta`ānu `Alá Mā Taşifūna (Yūsuf: 18).
Wa Jā'at Sayyāratun Fa'arsalū Wa Aridahum Fa'adlá Dalwahu Qāla Yā Bushrá Hādhā Ghulāmun Wa 'Asarrūhu Biđā`atan Wa Allāhu `Alīmun Bimā Ya`malūna (Yūsuf: 19).
Wa Sharawhu Bithamanin Bakhsin Darāhima Ma`dūdatin Wa Kānū Fīhi Mina Az-Zāhidīna (Yūsuf: 20).
Wa Qāla Al-Ladhī Ashtarāhu Min Mişra Li'imra'atihi 'Akrimī Mathwāhu `Asá 'An Yanfa`anā 'Aw Nattakhidhahu Waladāan Wa Kadhalika Makkannā Liyūsufa Fī Al-'Arđi Wa Linu`allimahu Min Ta'wīli Al-'Aĥādīthi Wa Allāhu Ghālibun `Alá 'Amrihi Wa Lakinna 'Akthara An-Nāsi Lā Ya`lamūna (Yūsuf: 21).
Wa Lammā Balagha 'Ashuddahu 'Ātaynāhu Ĥukmāan Wa `Ilmāan Wa Kadhalika Najzī Al-Muĥsinīna (Yūsuf: 22).
Wa Rāwadat/hu Allatī Huwa Fī Baytihā `An Nafsihi Wa Ghallaqati Al-'Abwāba Wa Qālat Hayta Laka Qāla Ma`ādha Allāhi 'Innahu Rabbī 'Aĥsana Mathwāya 'Innahu Lā Yufliĥu Až-Žālimūna (Yūsuf: 23).
Wa Laqad Hammat Bihi Wa Hamma Bihā Lawlā 'An Ra'á Burhāna Rabbihi Kadhālika Linaşrifa `Anhu As-Sū'a Wa Al-Faĥshā'a 'Innahu Min `Ibādinā Al-Mukhlaşīna (Yūsuf: 24).
Wa Astabaqā Al-Bāba Wa Qaddat Qamīşahu Min Duburin Wa 'Alfayā Sayyidahā Ladá Al-Bābi Qālat Mā Jazā'u Man 'Arāda Bi'ahlika Sū'āan 'Illā 'An Yusjana 'Aw `Adhābun 'Alīmun (Yūsuf: 25).
Qāla Hiya Rāwadatnī `An Nafsī Wa Shahida Shāhidun Min 'Ahlihā 'In Kāna Qamīşuhu Qudda Min Qubulin Faşadaqat Wa Huwa Mina Al-Kādhibīna (Yūsuf: 26).
Wa 'In Kāna Qamīşuhu Qudda Min Duburin Fakadhabat Wa Huwa Mina Aş-Şādiqīna (Yūsuf: 27).
Falammā Ra'á Qamīşahu Qudda Min Duburin Qāla 'Innahu Min Kaydikunna 'Inna Kaydakunna `Ažīmun (Yūsuf: 28).
Yūsufu 'A`riđ `An Hādhā Wa Astaghfirī Lidhanbiki 'Innaki Kunti Mina Al-Khāţi'īna (Yūsuf: 29).
Wa Qāla Niswatun Fī Al-Madīnati Amra'atu Al-`Azīzi Turāwidu Fatāhā `An Nafsihi Qad Shaghafahā Ĥubbāan 'Innā Lanarāhā Fī Đalālin Mubīnin (Yūsuf: 30).
Falammā Sami`at Bimakrihinna 'Arsalat 'Ilayhinna Wa 'A`tadat Lahunna Muttaka'an Wa 'Ātat Kulla Wāĥidatin Minhunna Sikkīnāan Wa Qālati Akhruj `Alayhinna Falammā Ra'aynahu 'Akbarnahu Wa Qaţţa`na 'Aydiyahunna Wa Qulna Ĥāsha Lillāhi Mā Hādhā Basharāan 'In Hādhā 'Illā Malakun Karīmun (Yūsuf: 31).
Qālat Fadhālikunna Al-Ladhī Lumtunnanī Fīhi Wa Laqad Rāwadttuhu `An Nafsihi Fāsta`şama Wa La'in Lam Yaf`al Mā 'Āmuruhu Layusjananna Wa Layakūnāan Mina Aş-Şāghirīna (Yūsuf: 32).
Qāla Rabbi As-Sijnu 'Aĥabbu 'Ilayya Mimmā Yad`ūnanī 'Ilayhi Wa 'Illā Taşrif `Annī Kaydahunna 'Aşbu 'Ilayhinna Wa 'Akun Mina Al-Jāhilīna (Yūsuf: 33).
Fāstajāba Lahu Rabbuhu Faşarafa `Anhu Kaydahunna 'Innahu Huwa As-Samī`u Al-`Alīmu (Yūsuf: 34).
Thumma Badā Lahum Min Ba`di Mā Ra'aw Al-'Āyāti Layasjununnahu Ĥattá Ĥīnin (Yūsuf: 35).
Wa Dakhala Ma`ahu As-Sijna Fatayāni Qāla 'Aĥaduhumā 'Innī 'Arānī 'A`şiru Khamrāan Wa Qāla Al-'Ākharu 'Innī 'Arānī 'Aĥmilu Fawqa Ra'sī Khubzāan Ta'kulu Aţ-Ţayru Minhu Nabbi'nā Bita'wīlihi 'Innā Narāka Mina Al-Muĥsinīna (Yūsuf: 36).
Qāla Lā Ya'tīkumā Ţa`āmun Turzaqānihi 'Illā Nabba'tukumā Bita'wīlihi Qabla 'An Ya'tiyakumā Dhālikumā Mimmā `Allamanī Rabbī 'Innī Taraktu Millata Qawmin Lā Yu'uminūna Billāhi Wa Hum Bil-'Ākhirati Hum Kāfirūna (Yūsuf: 37).
Wa Attaba`tu Millata 'Ābā'ī 'Ibrāhīma Wa 'Isĥāqa Wa Ya`qūba Mā Kāna Lanā 'An Nushrika Billāhi Min Shay'in Dhālika Min Fađli Allāhi `Alaynā Wa `Alá An-Nāsi Wa Lakinna 'Akthara An-Nāsi Lā Yashkurūna (Yūsuf: 38).
Yā Şāĥibayi As-Sijni 'A'arbābun Mutafarriqūna Khayrun 'Ami Allāhu Al-Wāĥidu Al-Qahhāru (Yūsuf: 39).
Mā Ta`budūna Min Dūnihi 'Illā 'Asmā'an Sammaytumūhā 'Antum Wa 'Ābā'uukum Mā 'Anzala Allāhu Bihā Min Sulţānin 'Ini Al-Ĥukmu 'Illā Lillāhi 'Amara 'Allā Ta`budū 'Illā 'Īyāhu Dhālika Ad-Dīnu Al-Qayyimu Wa Lakinna 'Akthara An-Nāsi Lā Ya`lamūna (Yūsuf: 40).
Yā Şāĥibayi As-Sijni 'Ammā 'Aĥadukumā Fayasqī Rabbahu Khamrāan Wa 'Ammā Al-'Ākharu Fayuşlabu Fata'kulu Aţ-Ţayru Min Ra'sihi Quđiya Al-'Amru Al-Ladhī Fīhi Tastaftiyāni (Yūsuf: 41).
Wa Qāla Lilladhī Žanna 'Annahu Nājin Minhumā Adhkurnī `Inda Rabbika Fa'ansāhu Ash-Shayţānu Dhikra Rabbihi Falabitha Fī As-Sijni Biđ`a Sinīna (Yūsuf: 42).
Wa Qāla Al-Maliku 'Innī 'Ará Sab`a Baqarātin Simānin Ya'kuluhunna Sab`un `Ijāfun Wa Sab`a Sunbulātin Khuđrin Wa 'Ukhara Yā Bisātin Yā 'Ayyuhā Al-Mala'u 'Aftūnī Fī Ru'uyā Ya 'In Kuntum Lilrru'uyā Ta`burūna (Yūsuf: 43).
Qālū 'Ađghāthu 'Aĥlāmin Wa Mā Naĥnu Bita'wīli Al-'Aĥlāmi Bi`ālimīna (Yūsuf: 44).
Wa Qāla Al-Ladhī Najā Minhumā Wa Aiddakara Ba`da 'Ummatin 'Anā 'Unabbi'ukum Bita'wīlihi Fa'arsilūni (Yūsuf: 45).
Yūsufu 'Ayyuhā Aş-Şiddīqu 'Aftinā Fī Sab`i Baqarātin Simānin Ya'kuluhunna Sab`un `Ijāfun Wa Sab`i Sunbulātin Khuđrin Wa 'Ukhara Yā Bisātin La`allī 'Arji`u 'Ilá An-Nāsi La`allahum Ya`lamūna (Yūsuf: 46).
Qāla Tazra`ūna Sab`a Sinīna Da'abāan Famā Ĥaşadtum Fadharūhu Fī Sunbulihi 'Illā Qalīlāan Mimmā Ta'kulūna (Yūsuf: 47).
Thumma Ya'tī Min Ba`di Dhālika Sab`un Shidādun Ya'kulna Mā Qaddamtum Lahunna 'Illā Qalīlāan Mimmā Tuĥşinūna (Yūsuf: 48).
Thumma Ya'tī Min Ba`di Dhālika `Āmun Fīhi Yughāthu An-Nāsu Wa Fīhi Ya`şirūna (Yūsuf: 49).
Wa Qāla Al-Maliku A'tūnī Bihi Falammā Jā'ahu Ar-Rasūlu Qāla Arji` 'Ilá Rabbika Fās'alhu Mā Bālu An-Niswati Al-Lātī Qaţţa`na 'Aydiyahunna 'Inna Rabbī Bikaydihinna `Alīmun (Yūsuf: 50).
Qāla Mā Khaţbukunna 'Idh Rāwadttunna Yūsufa `An Nafsihi Qulna Ĥāsha Lillāhi Mā `Alimnā `Alayhi Min Sū'in Qālati Amra'atu Al-`Azīzi Al-'Āna Ĥaşĥaşa Al-Ĥaqqu 'Anā Rāwadttuhu `An Nafsihi Wa 'Innahu Lamina Aş-Şādiqīna (Yūsuf: 51).
Dhālika Liya`lama 'Annī Lam 'Akhunhu Bil-Ghaybi Wa 'Anna Allāha Lā Yahdī Kayda Al-Khā'inīna (Yūsuf: 52).
Wa Mā 'Ubarri'u Nafsī 'Inna An-Nafsa La'ammāratun Bis-Sū'i 'Illā Mā Raĥima Rabbī 'Inna Rabbī Ghafūrun Raĥīmun (Yūsuf: 53).
Wa Qāla Al-Maliku A'tūnī Bihi 'Astakhlişhu Linafsī Falammā Kallamahu Qāla 'Innaka Al-Yawma Ladaynā Makīnun 'Amīnun (Yūsuf: 54).
Qāla Aj`alnī `Alá Khazā'ini Al-'Arđi 'Innī Ĥafīžun `Alīmun (Yūsuf: 55).
Wa Kadhalika Makkannā Liyūsufa Fī Al-'Arđi Yatabawwa'u Minhā Ĥaythu Yashā'u Nuşību Biraĥmatinā Man Nashā'u Wa Lā Nuđī`u 'Ajra Al-Muĥsinīna (Yūsuf: 56).
Wa La'ajru Al-'Ākhirati Khayrun Lilladhīna 'Āmanū Wa Kānū Yattaqūna (Yūsuf: 57).
Wa Jā'a 'Ikhwatu Yūsufa Fadakhalū `Alayhi Fa`arafahum Wa Hum Lahu Munkirūna (Yūsuf: 58).
Wa Lammā Jahhazahum Bijahāzihim Qāla A'tūnī Bi'akhin Lakum Min 'Abīkum 'Alā Tarawna 'Annī 'Ūfī Al-Kayla Wa 'Anā Khayru Al-Munzilīna (Yūsuf: 59).
Fa'in Lam Ta'tūnī Bihi Falā Kayla Lakum `Indī Wa Lā Taqrabūni (Yūsuf: 60).
Qālū Sanurāwidu `Anhu 'Abāhu Wa 'Innā Lafā`ilūna (Yūsuf: 61).
Wa Qāla Lifityānihi Aj`alū Biđā`atahum Fī Riĥālihim La`allahum Ya`rifūnahā 'Idhā Anqalabū 'Ilá 'Ahlihim La`allahum Yarji`ūna (Yūsuf: 62).
Falammā Raja`ū 'Ilá 'Abīhim Qālū Yā 'Abānā Muni`a Minnā Al-Kaylu Fa'arsil Ma`anā 'Akhānā Naktal Wa 'Innā Lahu Laĥāfižūna (Yūsuf: 63).
Qāla Hal 'Āmanukum `Alayhi 'Illā Kamā 'Amintukum `Alá 'Akhīhi Min Qablu Fa-Allāhu Khayrun Ĥāfižāan Wa Huwa 'Arĥamu Ar-Rāĥimīna (Yūsuf: 64).
Wa Lammā Fataĥū Matā`ahum Wa Jadū Biđā`atahum Ruddat 'Ilayhim Qālū Yā 'Abānā Mā Nabghī Hadhihi Biđā`atunā Ruddat 'Ilaynā Wa Namīru 'Ahlanā Wa Naĥfažu 'Akhānā Wa Nazdādu Kayla Ba`īrin Dhālika Kaylun Yasīrun (Yūsuf: 65).
Qāla Lan 'Ursilahu Ma`akum Ĥattá Tu'utūni Mawthiqāan Mina Allāhi Lata'tunanī Bihi 'Illā 'An Yuĥāţa Bikum Falammā 'Ātawhu Mawthiqahum Qāla Allāhu `Alá Mā Naqūlu Wa Kīlun (Yūsuf: 66).
Wa Qāla Yā Banīya Lā Tadkhulū Min Bābin Wāĥidin Wa Adkhulū Min 'Abwābin Mutafarriqatin Wa Mā 'Ughnī `Ankum Mina Allāhi Min Shay'in 'Ini Al-Ĥukmu 'Illā Lillāhi `Alayhi Tawakkaltu Wa `Alayhi Falyatawakkali Al-Mutawakkilūna (Yūsuf: 67).
Wa Lammā Dakhalū Min Ĥaythu 'Amarahum 'Abūhum Mmā Kāna Yughnī `Anhum Mmina Allāhi Min Shay'in 'Illā Ĥājatan Fī Nafsi Ya`qūba Qađāhā Wa 'Innahu Ladhū `Ilmin Limā `Allamnāhu Wa Lakinna 'Akthara An-Nāsi Lā Ya`lamūna (Yūsuf: 68).
Wa Lammā Dakhalū `Alá Yūsufa 'Āwá 'Ilayhi 'Akhāhu Qāla 'Innī 'Anā 'Akhūka Falā Tabta'is Bimā Kānū Ya`malūna (Yūsuf: 69).
Falammā Jahhazahum Bijahāzihim Ja`ala As-Siqāyata Fī Raĥli 'Akhīhi Thumma 'Adhdhana Mu'uadhdhinun 'Ayyatuhā Al-`Īru 'Innakum Lasāriqūna (Yūsuf: 70).
Qālū Wa 'Aqbalū `Alayhim Mādhā Tafqidūna (Yūsuf: 71).
Qālū Nafqidu Şuwā`a Al-Maliki Wa Liman Jā'a Bihi Ĥimlu Ba`īrin Wa 'Anā Bihi Za`īmun (Yūsuf: 72).
Qālū Ta-Allāhi Laqad `Alimtum Mā Ji'nā Linufsida Fī Al-'Arđi Wa Mā Kunnā Sāriqīna (Yūsuf: 73).
Qālū Famā Jazā'uuhu 'In Kuntum Kādhibīna (Yūsuf: 74).
Qālū Jazā'uuhu Man Wujida Fī Raĥlihi Fahuwa Jazā'uuhu Kadhālika Najzī Až-Žālimīna (Yūsuf: 75).
Fabada'a Bi'aw`iyatihim Qabla Wi`ā'i 'Akhīhi Thumma Astakhrajahā Min Wi`ā'i 'Akhīhi Kadhālika Kidnā Liyūsufa Mā Kāna Liya'khudha 'Akhāhu Fī Dīni Al-Maliki 'Illā 'An Yashā'a Allāhu Narfa`u Darajātin Man Nashā'u Wa Fawqa Kulli Dhī `Ilmin `Alīmun (Yūsuf: 76).
Qālū 'In Yasriq Faqad Saraqa 'Akhun Lahu Min Qablu Fa'asarrahā Yūsufu Fī Nafsihi Wa Lam Yubdihā Lahum Qāla 'Antum Sharrun Makānāan Wa Allāhu 'A`lamu Bimā Taşifūna (Yūsuf: 77).
Qālū Yā 'Ayyuhā Al-`Azīzu 'Inna Lahu 'Abāan Shaykhāan Kabīrāan Fakhudh 'Aĥadanā Makānahu 'Innā Narāka Mina Al-Muĥsinīna (Yūsuf: 78).
Qāla Ma`ādha Allāhi 'An Na'khudha 'Illā Man Wajadnā Matā`anā `Indahu 'Innā 'Idhāan Lažālimūna (Yūsuf: 79).
Falammā Astay'asū Minhu Khalaşū Najīyāan Qāla Kabīruhum 'Alam Ta`lamū 'Anna 'Abākum Qad 'Akhadha `Alaykum Mawthiqāan Mina Allāhi Wa Min Qablu Mā Farraţtum Fī Yūsufa Falan 'Abraĥa Al-'Arđa Ĥattá Ya'dhana Lī 'Abī 'Aw Yaĥkuma Allāhu Lī Wa Huwa Khayru Al-Ĥākimīna (Yūsuf: 80).
Arji`ū 'Ilá 'Abīkum Faqūlū Yā 'Abānā 'Inna Abnaka Saraqa Wa Mā Shahidnā 'Illā Bimā `Alimnā Wa Mā Kunnā Lilghaybi Ĥāfižīna (Yūsuf: 81).
Wa As'ali Al-Qaryata Allatī Kunnā Fīhā Wa Al-`Īra Allatī 'Aqbalnā Fīhā Wa 'Innā Laşādiqūna (Yūsuf: 82).
Qāla Bal Sawwalat Lakum 'Anfusukum 'Amrāan Faşabrun Jamīlun `Asá Allāhu 'An Ya'tiyanī Bihim Jamī`āan 'Innahu Huwa Al-`Alīmu Al-Ĥakīmu (Yūsuf: 83).
Wa Tawallá `Anhum Wa Qāla Yā 'Asafá `Alá Yūsufa Wa Abyađđat `Aynāhu Mina Al-Ĥuzni Fahuwa Kažīmun (Yūsuf: 84).
Qālū Ta-Allāhi Tafta'u Tadhkuru Yūsufa Ĥattá Takūna Ĥarađāan 'Aw Takūna Mina Al-Hālikīna (Yūsuf: 85).
Qāla 'Innamā 'Ashkū Baththī Wa Ĥuznī 'Ilá Allāhi Wa 'A`lamu Mina Allāhi Mā Lā Ta`lamūna (Yūsuf: 86).
Yā Banīya Adh/habū Fataĥassasū Min Yūsufa Wa 'Akhīhi Wa Lā Tay'asū Min Rawĥi Allāhi 'Innahu Lā Yay'asu Min Rawĥi Allāhi 'Illā Al-Qawmu Al-Kāfirūna (Yūsuf: 87).
Falammā Dakhalū `Alayhi Qālū Yā 'Ayyuhā Al-`Azīzu Massanā Wa 'Ahlanā Ađ-Đurru Wa Ji'nā Bibiđā`atin Muzjāatin Fa'awfi Lanā Al-Kayla Wa Taşaddaq `Alaynā 'Inna Allāha Yajzī Al-Mutaşaddiqīna (Yūsuf: 88).
Qāla Hal `Alimtum Mā Fa`altum Biyūsufa Wa 'Akhīhi 'Idh 'Antum Jāhilūna (Yūsuf: 89).
Qālū 'A'innaka La'anta Yūsufu Qāla 'Anā Yūsufu Wa Hadhā 'Akhī Qad Manna Allāhu `Alaynā 'Innahu Man Yattaqi Wa Yaşbir Fa'inna Allāha Lā Yuđī`u 'Ajra Al-Muĥsinīna (Yūsuf: 90).
Qālū Ta-Allāhi Laqad 'Ātharaka Allāhu `Alaynā Wa 'In Kunnā Lakhāţi'īna (Yūsuf: 91).
Qāla Lā Tathrība `Alaykumu Al-Yawma Yaghfiru Allāhu Lakum Wa Huwa 'Arĥamu Ar-Rāĥimīna (Yūsuf: 92).
Adh/habū Biqamīşī Hādhā Fa'alqūhu `Alá Wajhi 'Abī Ya'ti Başīrāan Wa 'Tūnī Bi'ahlikum 'Ajma`īna (Yūsuf: 93).
Wa Lammā Faşalati Al-`Īru Qāla 'Abūhum 'Innī La'ajidu Rīĥa Yūsufa Lawlā 'An Tufannidūni (Yūsuf: 94).
Qālū Ta-Allāhi 'Innaka Lafī Đalālika Al-Qadīmi (Yūsuf: 95).
Falammā 'An Jā'a Al-Bashīru 'Alqāhu `Alá Wajhihi Fārtadda Başīrāan Qāla 'Alam 'Aqul Lakum 'Innī 'A`lamu Mina Allāhi Mā Lā Ta`lamūna (Yūsuf: 96).
Qālū Yā 'Abānā Astaghfir Lanā Dhunūbanā 'Innā Kunnā Khāţi'īna (Yūsuf: 97).
Qāla Sawfa 'Astaghfiru Lakum Rabbī 'Innahu Huwa Al-Ghafūru Ar-Raĥīmu (Yūsuf: 98).
Falammā Dakhalū `Alá Yūsufa 'Āwá 'Ilayhi 'Abawayhi Wa Qāla Adkhulū Mişra 'In Shā'a Allāhu 'Āminīna (Yūsuf: 99).
Wa Rafa`a 'Abawayhi `Alá Al-`Arshi Wa Kharrū Lahu Sujjadāan Wa Qāla Yā 'Abati Hādhā Ta'wīlu Ru'uyā Y Min Qablu Qad Ja`alahā Rabbī Ĥaqqāan Wa Qad 'Aĥsana Bī 'Idh 'Akhrajanī Mina As-Sijni Wa Jā'a Bikum Mina Al-Badwi Min Ba`di 'An Nazagha Ash-Shayţānu Baynī Wa Bayna 'Ikhwatī 'Inna Rabbī Laţīfun Limā Yashā'u 'Innahu Huwa Al-`Alīmu Al-Ĥakīmu (Yūsuf: 100).
Rabbi Qad 'Ātaytanī Mina Al-Mulki Wa `Allamtanī Min Ta'wīli Al-'Aĥādīthi Fāţira As-Samāwāti Wa Al-'Arđi 'Anta Wa Līyi Fī Ad-Dunyā Wa Al-'Ākhirati Tawaffanī Muslimāan Wa 'Alĥiqnī Biş-Şāliĥīna (Yūsuf: 101).
Dhālika Min 'Anbā'i Al-Ghaybi Nūĥīhi 'Ilayka Wa Mā Kunta Ladayhim 'Idh 'Ajma`ū 'Amrahum Wa Hum Yamkurūna (Yūsuf: 102).
Wa Mā 'Aktharu An-Nāsi Wa Law Ĥaraşta Bimu'uminīna (Yūsuf: 103).
Wa Mā Tas'aluhum `Alayhi Min 'Ajrin 'In Huwa 'Illā Dhikrun Lil`ālamīna (Yūsuf: 104).
Wa Ka'ayyin Min 'Āyatin Fī As-Samāwāti Wa Al-'Arđi Yamurrūna `Alayhā Wa Hum `Anhā Mu`riđūna (Yūsuf: 105).
Wa Mā Yu'uminu 'Aktharuhum Billāhi 'Illā Wa Hum Mushrikūna (Yūsuf: 106).
'Afa'aminū 'An Ta'tiyahum Ghāshiyatun Min `Adhābi Allāhi 'Aw Ta'tiyahumu As-Sā`atu Baghtatan Wa Hum Lā Yash`urūna (Yūsuf: 107).
Qul Hadhihi Sabīlī 'Ad`ū 'Ilá Allāhi `Alá Başīratin 'Anā Wa Mani Attaba`anī Wa Subĥāna Allāhi Wa Mā 'Anā Mina Al-Mushrikīna (Yūsuf: 108).
Wa Mā 'Arsalnā Min Qablika 'Illā Rijālāan Nūĥī 'Ilayhim Min 'Ahli Al-Qurá 'Afalam Yasīrū Fī Al-'Arđi Fayanžurū Kayfa Kāna `Āqibatu Al-Ladhīna Min Qablihim Wa Ladāru Al-'Ākhirati Khayrun Lilladhīna Attaqaw 'Afalā Ta`qilūna (Yūsuf: 109).
Ĥattá 'Idhā Astay'asa Ar-Rusulu Wa Žannū 'Annahum Qad Kudhibū Jā'ahum Naşrunā Fanujjiya Man Nashā'u Wa Lā Yuraddu Ba'sunā `Ani Al-Qawmi Al-Mujrimīna (Yūsuf: 110).
Laqad Kāna Fī Qaşaşihim `Ibratun Li'wlī Al-'Albābi Mā Kāna Ĥadīthāan Yuftará Wa Lakin Taşdīqa Al-Ladhī Bayna Yadayhi Wa Tafşīla Kulli Shay'in Wa Hudan Wa Raĥmatan Liqawmin Yu'uminūna (Yūsuf: 111).
Sura XII
J o s i p
U ime Boga:
onog koji čini milosrđe, Milosrdnog.
1 Alif. Lam. Ra. Evo redaka jasne Knjige:
2 mi smo ih spustili k tebi u arabskom Kuranu. – Možda će te vi razumjeti! –
3 Mi ćemo, zahvaljujući ovom Kuranu, tebi priopćiti najljepše povijesti, iako si ti predhodno bio među nezainteresiranima.
4 Kad Josip reče svom ocu: « O oče moj! Ja sam vidio jedanaest zvijezda, sunce i mjesec: da, ja sam ih vidio prostrijeti se preda mnom.»
5 On kaza: « O sine moj! Ne pričaj tu priču braći svojoj, jer će smisliti kakvu nepodobštinu protiv tebe.» - Đavao je očiti neprijatelj čovjekov –
6 Tvoj će te Gospod izabrati; on će te poučiti tumačenju priča; on će izpuniti svoju milost u tebi i u prilog obitelji Jakovljevoj, kao što ju je izpunio u prilog tvojih dvaju predaka: Abrahama i Izaka. – Tvoj Gospod je onaj koji zna, on je mudar –
7 Ima uistinu u Josipu i njegovoj braći Znakova koji postavljaju pitanja.
8 Kad oni rekoše: « Josip i njegova braća su našem ocu draži nego mi, iako smo mi brojniji. Naš je otac u očiglednoj zabludi.»
9 Ubijte Josipa, ili pak odvedite ga u bilo koju zemlju, da biste vi sami ostali uživati dobrohotnost svojeg oca; nakon čega će te biti ugledni ljudi.»
10 Jedan od njih uze riječ i reče:
« Ne ubijajte Josipa;
već ga bacite u nevidljive dubine bunara;
ako učinite tako,
neki putnik će ga pokupiti. «
11 Oni rekoše: «O, oče naš! Zašto nemaš povjerenja u nas glede Josipa? Mi smo iskreni spram njega! 12 Pošalji ga sutra s nama; on će poskakivati od veselja, igrat će se a mi ćemo bdjeti nad njim.»
13 On reče : « Ja ću tugovati ako ga odvedete. Bojim se da ga vuk ne poždere U trenu kad vi ne budete pazili na njega. »
14 Oni rekoše: «Ako bi ga vuk pro prožderao, to bi bilo ako bismo
mi ovako brojni bili budale!»
15 Oni ga odvedoše, po tome se složiše da ga bace u dubine nevidljivih jama. Mi smo njemu tada odkrili: «Da ti ćeš njima kasnije reći to što su oni tebi učinili, premda oni toga, sada, nisu svjesni.»
16 Na večer oni se vratiše, plačući, k svom ocu 17 i rekoše: « O, oče naš, mi smo se otišli utrkivati; ostavili smo Josipa kod stvari. Vuk ga je prožderao. Ti nam nećeš vjerovati, Ali mi govorimo istinu.»
18 Oni donesoše jednu tuniku poškropljenu lažnom krvlju. Njihov im otac reče: « Vaša vas je namisao na to uputila čineći da povjerujete da je vaše djelo dobro. Strpljenja! U Boga treba iskati pomoć Protiv onoga što vi pričate.»
19 Naiđoše putnici : oni poslaše jednog čovjeka da donese vode; Ovaj spusti svoj kabao. On kaza: “ Dobre li vijesti! Evo jednog mladića!”
Oni ga sakriše poput kakve robe; ali Bog je dobro znao što su ovi učinili!
20 Ovi ga prodadoše u bezcijenje, za nekoliko srebrenjaka, jer ga nisu htjeli zadržati.
21 U Egiptu, njegov vlasnik kaza svojoj ženi: “ Udomi ga dobro; možda će nam biti od koristi ili ćemo ga usvojiti za sina.”
Tako smo mi smjestili Josipa u toj zemlji Da bi ga poučili tumačenju priča - Bog je neograničen u svojem zapovijedanju; - Ali većina ljudi ne zna ništa-
22 Kad je dosegao muževnu dob, mi mu dadosmo mudrost i saznanje. Eto kako mi nagrađujemo One koji čine dobro.
23 Ona koja ga primi u svoju kuću zanese se njime. Zatvori vrata i kaza: « Evo dajem se tebi!»
On reče: « Sačuvaj me Bože! Moj me gospodar predivno prihvatio; A nepravednici nisu sretni.»
24 Ona bi sigurno poželjela njega a on nju da nije vidio jasne znakove Gospodove. Tako smo mi od njega odstranili zlo i gnusobu; On bi u broju naših iskrenih slugu.
25 Njih oboje potrčaše k vratima; Ona raspara Josipovu tuniku odstraga; Tada ona kaza: « Što zaslužuje onaj koji je htio naškoditi tvojoj obitelji? Zatvor, ili bolnu kaznu?»
26 Josip reče: «Ona je ta koja je mene htjela!»
Jedan član njene obitelji posvjedoči o tome: « Da je tunika bila rasparana sprijeda, žena bi bila iskrena a muškarac lažac.
27 Ako je tunika rasparana straga, žena je slagala a čovjek je iskren.»
28 Kad gospodar vidje tuniku rasparanu odstraga, on kaza: « Evo uistinu, jedne od vaših ženskih lukavština: vaša je lukavost ogromna!
29 Josipe, udalji se, a ti, ženo, moli oprost za svoj grijeh: ti si kriva.»
30 Žene su pričale po gradu: « Žena Velikog Nadstojnika se zaljubila u svom slugu: on je pobudio u njoj veliku zaljubljenost; ona je potpuno zabludjela!»
31 Kad je čula za te razgovore ona im uputi poziv, potom im pripravi objed i svakoj od njih dade po jedan nož.
Tad ona reče Josipu: « Iziđi pred njih!»
Kad ga one vidješe, Učini im se toliko lijep, Da porezaše ruke.
One rekoše: « Sačuvaj nas Bože! Ovao nije smrtnik; To može biti samo Anđeo plemeniti.»
32 Ona reče: « Evo dakle onoga glede kojeg ste me vi ogovarale! Ja sam se zaljubila u njega, ali on je ostao neokaljan…
Ako li ne učini ono što mu ja naložim, bit će zatvoren i naći će se među jadnicima.»
33 Josip reče: « Gospode moj! Zatvor mi se čini primjereniji Grijehu na koji me one navode da počinim. Ali ako ti ne odkloniš od mene njihove lukavštine, Ja ću popustiti i biti u broju neznalica.»
34 Njegov ga Gospod usliša, odkloni od njega njihove lukavštine. On je onaj koji čuje i koji zna.
35 Potom, učini im se dobro, da ga zatvore na neko vrijeme, iako su vidjeli Znakove.
36 Dva mlada čovjeka uđoše u zatvor, u isto vrijeme kad i on. Jedan od njih reče: « Vidio sam sebe kako nosim kruh na glavi kojeg jedu ptice. Objasni nam značenje svega toga, Ti si za nas u broju onih koji čine dobro.»
37 Josip reče: «Hrana koja vam je namijenjena neće vam stići, ona vam ne će biti donesena prije nego što vas upoznam s objašnjenjem toga, prema pouci mojeg Gospoda.
Ja sam napustio vjeroispovijed jednog puka koji nije vjerovao u Boga i koji je bio nevjeran glede budućeg života.
38 Ja sam slijedio vjeroispovijed svojih otaca: Abrahama, Izaka i Jakova. Mi ne možemo bilo što pridružiti Bogu. To je milost Božja Za nas i sve ljude; Ali većina među njima nije zahvalna.
39 O vi, dva sudruga moja zatvorska! Da li je više posebnih gazda Bilo bolje za vas od Boga, Jedinog i vrhovnog Gospodara?
40 Oni koje vi obožavate osim njega nisu drugo do li imena koja vi i vaši o čevi, njima prispodobljujete. Bog njima nije dodijelio nikakvu moć. Sud pripada samo Bogu. On je zapovijedio da ne obožavate drugog osim njega: Takva je nepromjenjiva Vjeroispovijed; Ali većina ljudi ne zna ništa!
41 O vi, dva sudruga moja zatvorska! Jedan od dvas dvojice bit će zadužen služiti vino svojem gospodaru; Glede drugoga, on će biti razapet i ptice će požderati njegovu glavu. Odluka za koje me pitate Neopozivo je donesena.»
42 Tada on reče onome koji, prema vlastitom mišljenju, treba biti izručen : « Sjeti se mene kad budeš uz svog gazdu. »
Ali zloduh u čini da ovaj zaboravi Josipa spomenuti svojem gazdi, I Josip ostade više godina u zatvoru.
43 Kralj reče: « Vidio sam sedam tustih krava koje proždiru sedam mršavih krava. Vidio sam sedam zelenih klasova, I druge sasušene. O vo, savjetnici moji! Objasnite mi moje viđenje, Ako znate tumačiti viđenja. »
44 Oni rekoše: « To je samo hrpa snova ; mi ne znamo tumačiti snove! »
45 Onaj od dvojice zatvorenika koji bijaše oslobođen i kojem se pamćenje najzad vratilo, reče: « Ja ću vam priopćiti značenje toga; povjerite meni tu stvar…
46 O Josipe, ti pravedniče! Odgovori nam glede sedam debelih krava Koje proždiru sedam mršavih krava, I glede sedam zelenih klasova I onih drugih sasušenih.» - Možda ću se ja vratiti k ljudima, možda će oni znati? –
47 Josip reče: « Vi će te sijati, po običaju, tijekom sedam godina. Ostavite u klasju ono što budete požnjeli, Osim mal količine koju će te pojesti.
48 Sedam će teških godina doći po tome, One će pojesti Ono što vi budete sakupili predviđajući, Osim one male količine koju budete imali u pričuvi.
49 Uslijedit će jedna godina, tijekom koje će ljudi biti pomognuti i naći će se u tijesku.»
50 Kralj reče: « Dovedite ga k meni!»
Josip reče, Kad glasonoša stiže k njemu: «Vrati se k svom gospodaru, pitaj ga koja bijaše namjera žena koje su porezale ruke.» -Moj gospodar savršeno poznaje njihovu lukavštinu!-
51 Kralj im kaza: «Koja, dakle, bijaše vaša namjera kad ste se obuzele Josipom?»
One odgovoriše: « Sačuvaj nas Bože! Mi nemamo ničeg zlog njemu pripisati.»
Žena Velikog Nadstojnika reče:
« Sad je istina izbila na vidjelo:
ja sam ta koja je požudjela Josipa,
a on je taj koji je iskren.
52 Eto, neka moj muž zna
da ga ja nisam u potaji prevarila
i da Bog ne ravna lukavost izdajica.
53 Ja se ne opravdavam. Duša je podstrekač zla, Kad bi moj Gospodar htio biti milosrdan, Moj Gospodar je onaj koji oprašta, On je milosrdan.»
54 Kralj reče : « Dovedite Josipa k meni; on će biti uz mene».
Nakon što Josip govorio, kralj mu kaza: « Od danas, ti si kod nas, postavljen si na mjesto od odgovornosti i povjerenja.»
55 Josip reče: « Povjeri mi nadzorništvo nad zalihama ove zemlje, ja ću ga vršiti dostojno.»
56 Tako smo mi postavili Josipa u ovaj kraj. On se u njemu nastanjivao ondje gdje je htio.
Mi dodijeljujemo milosrđe kome mi hoćemo, I ne dopuštamo ostati bez nagrade onima koji čine dobro; 57 međutim, nagrada budućim životom je bolja za one koji budu vjerovali i koji budu činili dobro.
58 Kad braća Josipova stigoše, dođoše pred njega; on ih prepozna, ali oni ne prepoznaše njega.
59 On reče, nakon što je naložio da im se preda njihova živež: « Dovedite mi jednog od vaše braće, sina vašeg oca. - Ne vidite li vi da ja dajem punu mjeru i da sam najbolji domaćin? – 60 Ako li mi ga ne dovedete, neće više biti, kod mene, žita za vas.»
61 Oni rekoše: » Pitat ćemo svojeg oca, da, učinit ćemo to!»
62 Josip reče svojim slugama: « Vratite im njihovu robu u njihove vreće. Možda će ju prepoznati, Kad se vrate obiteljima svojim i možda će, tada, vratiti se ovamo.»
63 Kad se vratiše k ocu svojemu, oni mu rekoše: « O, oče naš! Žito će nam biti uskraćeno; Pošalji dakle brata našeg s nama; Mi ćemo pribaviti naše namirnice i bdjeti nad našim bratom.»
64 On odgovori: « Hoću li vam ga povjeriti, kao onda kad sam vam povjerio njegovog brata? Ali Bog je najbolji čuvar, On je najmilosrdniji Među milosrdnima!»
65 Oni nađoše, otvarajući svoje vreće robu koja im je bila vraćena. Oni rekoše: « O, oče naš! Što bismo mi mogli više poželjeti? Evo nam naše robe vraćene. Mi ćemo obskrbiti svoje obitelji, štitit ćemo svojeg brata i dodati tovar na jednu deve: to je lagan tovar!»
66 On reče:
« Ja ga neću poslati s vama
sve dok ne budete, pred Bogom,
prisegnuli da će te mi ga vratiti,
osim ako bi bili prikliješteni.»
Otac njima reče, Nakon što su dali ovakvu prisegu: «Bog je jamac onome što mi izgovaramo».
67 On još reče:
« O, sinovi moji!
Ne ulazite na samo jedna vrata,
Već uđite kroz različita vrata.
Ja vam neću biti ni od kakve koristi pred Bogom;
Presuda pripada samo Bogu;
ja se uzdajem u njega
kao se uzdaju
oni koji mu se u cijelosti predaju!»
68 Kad oni uđoše, kao što im je otac bio zapovjedio, to njima ne bi ništa poslužilo pred Bogom da to nije bilo, u duhu Jakovljevom, stvar propisana od Boga. Jakov je posjedovao znanje kojem smo ga mi poučili; ali većina ljudi ne zna.
69 Kad uđoše kod Josipa, ovaj povede u stranu svog brata i reče mu: "Ja sam tvoj brat; ne tuguj zbog onoga što su mi oni učinili."
70 Nakon što im je vratio njihovu opskrbu, -
on stavi pehar u bisage svojeg brata,
po tome, telal obznani:
"O vi, karavandžije!
Vi ste kradljivci!"
71 Oni, osvrćući se rekoše: "Što vi hoćete?"
72 Oni odgovoriše: "Tražimo kraljev pehar: onaj tko ih bude donio dobit će kao nagradu tovar koji deva može nositi. Ja to jamčim!"
73 Oni rekoše: "Pobogu! Vi znate da mi nismo došli ovdje da činiti nepodobštine u zemlji i da mi nismo kradljivci."
74 Oni odgovoriše: "Što će biti kazna kradljivcu, ako lažete?"
75 Josipova braša rekoše: "Njegov a kazna? Onaj u čijoj vreći se nađe pehar bit će zadržan kao zatvorenik. Evo kako mi kažnjavamo nepoštene."
76 Josip poče s prtragom drugih vreća prije bratovljeve; po tome izvuče pehar iz vreće bratovljeve: - Mi smo prišapnuli tu lukavštinu Josipu jer on se nije moga domoći svog brata, po vjeroispovijedi kraljevoj i bez Boga koji je to htio. Mi uzdižemo za jedan stupanj koga mi hoćemo. Onaj koji zna sve iznad je svakog znanstvenika.-
77 Više njih rekoše: "Ako je ukrao, jedan od njegove braće također, ukrao je prije."
78 Josip prikri svoju misao, ne otkri njma ništa. On kaza: "Evo vas u najgoroj od svih prilika. Bog savršeno zna ono na što vi ciljate."
79 On reče: "Nek' me Bog sačuva da ne uzmem drugog osim onoga kod kojeg smo našli naše dobro! Inače, bili bismo nepravedni!"
80 Očajni što ga ne mogu ganuti oni se posavjetovaše: prvorođeni reče: "Ne znate li vi da je vaš otac primio od vas jednu izričitu prisegu pred Bogom, i da ste ga već prije iznevjerili glede Josipa? Ja, dakle, ne ću napustiti ovu zemlju prije nego što mi to moj otac ne dopusti, ili da Bog presudi u moju korist. On je najbolji među sudcima.
81 Vratite se k svojem ocu i recite mu: "O, oče naš! Tvoj je sin uistinu ukrao, mi tvrdimo samo obo što znamo; mi ne poznajemo ono što je skriveno; 82 propitaj se u žitelja mjesta u kojem mi bijasmo i karavane s kojima smo došli; mi smo iskreni."
83 Jakov reče: "Ne... Vaše duše su uahnule još nešto... Strpljenja!... Bog će, možda, meni vratiti sve!... On je, uistinu, onaj koji zna, Mudri!"
84 On reče, okrećući se od njih: "Šteta!...O Josipe!..."
Njegove su oči oslijepile od žalosti i bijaše on obhrvan tugom.
85 Oni rekoše: "Zaboga! Ti nećeš prestati misliti na Josipa, sve dok ne propadneš i ne umreš."
86 On kaza: "Ja se ne đalim samo Bogu zbog svoje nesreće i moje žalosti. Ja znam, zaboga, nešto što vi ne znate. 87 O moji sinovi Pođite i ne raspitujte se o Josipu njegovom bratu; ne gubite nadu u Božju dobrotu."
88 Oni rekoše: "O veliki Nadstojniče! Nesreća nas je stigla, nas i našu obitelj. Mi donosimo robu male vrijednsati; daj nam punu mjeru žita, daj nam milostinju. Bog nagrađuje onog tko daje milostinju."
89 On reče: " Ne znate li vi što ste, u svojem neznanju, učinili Josipu i njegovom bratu?"
90 Oni rekoše: "Nisi li ti Josip?"
On odgovori: "Ja sam Josip a evo mog brata. Bog nam je podijelio svoju blagonaklonost. Da onaj tko ga se boji i koji je strpljiv zna da Bog ne propušta dati naknadu onima koji čine dobro."
91 Oni rekoše: "Zaboga! Bog tebe predpostavlja nama! Mi smo počinili grješku."
92 On reče: Nek vam danas ne bude nikakav prijekor dan, nek vam Bog oprosti! On je milostiviji od milosrdnih.
93 Odnesite ovu moju tuniku; stavite je mom ocu na lice; njemu će se povratiti vid; po tome dovedite mi svoje obitelji."
94 Još dok je karavana bila putu njihov otac reče: "Osjećam Josipov miris; ne će te li mi reći da bulaznim."
95 Oni rekoše: "Zaboga! Ti si još u svojoj staroj zabludi."
96 Kad stiže donositelj dobrih vijesti on prilijepi tuniku na Jakovljevo lice; ovome se povrati vid i on kaza: Nisam li vam ja tvrdio da ja znam, od Boga, ono što vi ne znate?"
97 Oni kazaše: "O, oče naš! Moli, za nas, oprost za naše grijehove; mi smo počinili jedan grijeh."
98 On kaza: "Ja ću, za vas, moliti oprost kod svog Gospoda. On je onaj koji prašta, on je milosrdan."
99 Kad oni užoše kod Josipa, on primi svog oca i majku govoreći: "Uđite u Egipat s mirom, ako Bog da."
100 On dade svog oca i majku popeti na prijestolje
a njegova braća padoše ničice.
On reče:
"O, moj oče!
Evo objašnjenja mojeg davnašnjeg viđenja;
moj ga je Gospod ostvario;
on je bio dobar prema meni,
kad mi je dao izići iz zatvora
i da vi dođete iz pustinje,
nakon što je zloduh napravio razdor
između moje braće i mene.
Moj Gospod je dobrohotan u svim svojim namjerama;
on je onaj koji zna sve, Mudri!
101 O moj Gospode! Ti si mi povjerio stanovitu moć i ti se me naučio tumačiti prispodobe, i ti si moj Gospodar, na ovom i na onom svijetu. Daj da umrem podvrgnut tebi i dodijeli mi da se pridružim pravednima.
102 Evo dakle jednog od opisa kojeg ti odkrivamo a koji se tiče tajne. Ti nisi bio blizu njih kad su se oni složili i kad su smislili svoje poslove.
103 Većina ljudi nisu vjerujući, uzprkos tvojoj gorljivoj žudnji.
104 Ne išći od njih plaću; ovo je samo jedna ponovni Poziv upućen svjetovima.
105 Kolike li Znakove sadržavaju nebesa i zemlja! Ljudi prolaze pokraj njih i okreću se od njih.
106 Većina njih ne vjeruje u Boga nego mu pridružuje druga božanstva.
107 Jesu li oni sigurni da ih neće stići kazna Božja? Ili pak da Čas neće stići iznenadno k njima a oni o tome nemaju nikakve svijesti?
108 Reci: "Evo mog puta! Pozivam k Bogu, ja, i oni koji mene slijede, u svoj pronicavosti. Slava Bogu! Ja nisam u redovima mnogobožaca."
109 Mi nismo poslali prije tebe osim ljudi koji nastanjuju ova mjesta, i koje mi nadahnjujemo.
Ti ljudi ne prolaze li zemljom i ne vide li kakav je bio konac onih koji živješe prije njih?
Da, boravak u budućem životu je bolji za one koji štuju Boga. Ne razumijete li vi?
110 Kad su proroci očajavali misleći da su držani za lažljivce, naše im je spasenje stiglo.
Oni koje smo mi htjeli spasiti to su i bili, ali naša strogost ne okreće se od krivaca.
111 Jedno naučavanje namijenjeno ljudima nadarenim razumom nalazi se u pričama proročkim.
Ovo ovdje nije jedna izmišljena bajka, već potvrda onome što je postojalo prije ovoga; potanko izlaganje o svakoj stvari; Usmjerenje i Milosrđe za pučanstvo koje vjeruje.
