Suprotiva slasti od blaga

Suprotiva slasti od blaga autor: Marko Marulić

Suprotiva slasti od blaga

Umrit hotih videć da, ki blago ima,
dobrotom ne sloveć, od svih čast prijima;
tvardo se uzbolih da sam nigdar ne stal
slidit stope onih kih sam kripostnih znal.
Jer, ki ima kripost, ubog buduć ni znan,
da kako zločest gost nigdire nima stan.
Li paka poznavši da bogat, kad umre,
blago odpušćavši, nag se u greb zapre,
da sve ča je stekal inih bude za njim,
glas ki mu je tekal da se zatare š njim:
ne hajah ubog bit, za dobrotom tekuć,
ka me hoće živit pokol izdahnem mruć.
Jer da bi življen'je ovdi vičnje bilo,
proklel bih trujen'je ko tarpi me tilo.
Carkvu bih ostavil svetosti ne hajuć,
u pokoj se stavil slasti uživajuć.
Da jer život ovi malo tarpit ima,
zato želim oni ki konca ne ima.