Stumačen'je kata

Stumačen'je kata autor: Marko Marulić

Stumačen'je kata

I.

Dušu je Bog stvoril na priliku svoju,
zato bi ti imil stavit pomnju tvoju
da griha ne učiniš; grih ju će ogardit,
a da dobro živiš, tim će t' blažena bit.
Nemoj spat toliko, da veće bdit nastoj,
jer span'je veliko grihom daje ogoj;
vrime z blagom gubi, pameti tančinu
debeliju čini, oblama jačinu.
Parva ti jest kripost jazik uztezati
i mučan'ja milost u sebi imati;
priličan je k Bogu ki s vrimenom muči,
jere po razlogu21 govorit se uči.
Čuvaj se ne biti sam sebi protivan
kad ćeš govoriti, da lud ne budeš zvan;
ni s nikimre skladan človik ki liše inih
sobom je neskladan u ričeh i u dilih.
Mnozi raskladaju druzih, a ne vide
ča sami zgrišaju, jere se ne svide;
ako ć' razgledati ćudi ter činjen'ja,
nikogar neć najti ki je brez zgrišen'ja.
Kad je ča u tebe čano ti drago jest,
odvarzi od sebe, ako će t' škodu snest;
da čano t' ne udi, a čini t' pošten'je,
ono t' draže budi neg blaga stečen'je.
Usilan, milostiv, kako je tribi kad,
da nisi Bogu kriv, čini da budeš tad;
človik bo je mudar ki ćud svu promini,
kako u koju stvar potriba namini.
Ne viruj sve ženi kada tužbe svoje
čineć reče: Meni zli su sluge tvoje, -
jer se nahaja toj: ki mužu jest ljubak
i s kim ima pokoj, ženi da je marzak.
Kada učiš koga, a neće s' učiti,
ako t' je drag, toga nemoj zapustiti;
da kako si počal, udilje ga soli,
dokla bude došal da umi čakoli.
Ričmi prigovarat nemoj se s ričljivim,
ako se neć karat i svadit s takovim;
mnozi u besidu zalihu zahode22,
a u svu potribu ludi se nahode.
Inih ljubi takoj da prijatelj budeš
i duši sam svojoj i grišan ne budeš;
dobar dobrim budi, da u nijedno dilo
sebi ne naudi: sebe ti bud milo.
Ča ne znaš, ne reci, ni inim sumnjen glas
navistit ne teci, da nis kako tašć klas.
Nikomur ne udi podobno mučan'je,
da mnozim naudi riči izpušćan'je23.
Ča t' je obitano, druzim ne obitaj
dokla t' ni izdano, i stvar u rukah taj;
mnozi bo govore, mnozi obitaju,
a u ritko stvore ča se zavitaju.

               ***

Kada ti po komu dobro niko imaš,
hvališ se svakomu; da hvalit se nimaš
kada sam učiniš ko dobro inomu:
čin poni da mučiš, ni pravljaš drugomu.
Kada, budući sid, mladih sudiš dila,
pri nere prostre jid sarca tvoga sila
spomen se ča s' činil, ča si govorio
kada si sam mlad bil, kako si živio.
Kada vidiš koga da šaptom rič pravlja,
ne sardi se stoga mneć da te razpravlja;
ki bo se ćutiti bude krivac u čem,
vazda t' bude mniti da govore o njem.
Kad si dobrosrićan, protivšćine se bljud
da nisi nesrićan; sriće bo je taj ćud
da malokrat svarši kako počne činit
i huje izvarši nere budemo mnit.
Nestanoviti stan s trudom života žit
buduć človiku dan na saj himbeni svit,
spomen se od takoga življen'ja i stan'ja
ter u smart drugoga ne imaj ufan'ja.
Kada darkom malim dojde te darovat
s ljube sarcem pravim prijatelj nebogat,
dobrovoljno ga prim, milosno i rado,
i hvali ga sasvim gdi je ljudi stado.
Buduć se ti rodil ubog i nag i gol,
s nevoljom se podil na sega svita okol,
uboštva težinu s ustarpin'jem nosi,
a raja višinu razmišljaj i prosi.
Pripravit se nastoj tere se neć bojat
kad dojde konac tvoj, da s ufan'jem stojat;
ufan'je će t' podat od grihov kajan'je,
jer Bog di da će dat kajanim spasen'je.
Ako te ne ljubi človik, kako ima,
ali ti zagrubi u čemno ne ima,
prostit mu imaš ti, ki te je stvorio
ako ćeš da t' prosti ča mu si zgrišio.
S redom trat ča stečeš, da tvoje stečen'je
harlo ne rastečeš u ludo straćen'je;
i da t' ne pomanjka, vazda tako darži
kako da ti manjka, a zla se li starži.
Ča tudje moreš dat, ne htij prodiljati,
ni dvakrat obećat, ni se ujimati,
tašća i ponosna da te ne budu zvat,
želeć ti milosna da te budu daržat.
Tko t' ričmi vuhluje, a ni ti sarcem prav,
ljubav mu takuje uz taku ljubav stav;
za riči rič vrati, za stvari davaj stvar,
a dara ne krati tomu ki t' ima har.
Dobra ne darž zato ki t' slatko besidi,
ne bude t' sve zlato ča se svitlo vidi:
ptičar lipo pišćat pticam se ne lini
i cuvitom nišćat dokla jih prihini.
Kad nimaš blaga part, a sinov si dopal,
čin da se uče art na ku je ki pristal,
da budu moć živit tegom se uzdaržuć,
a potribu nimit ništar ne umijuć.
Čano druzi cine, za onoj ti ne haj,
a čano ne cine, to ti aprežijaj;
tako u svaki kup ter u targu svakom
neć biti vidit skup na saj svit ni lakom.
U čemno ukoriš ovogaj, onogaj,
čin da sam ne stvoriš ni dopadeš togaj;
meštru bo je prirok kada, druzih ćudi
karajuć, bude uzrok da sam sebe osudi.
Ča je pravo prosi i ča se dostoji,
da t' se reče: nosi, jer ti se pristoji;
mahnitost je pitat stvar ka mu se može
s razlogom denigat, kad se dat ne može.
Znanca pri neznanu nemoj ostaviti,
slobodno u znanu ljubav mož staviti;
znana bo ljubiti, jer ga s' kušal, možeš,
neznane osuditi ni hvalit ne možeš.
Ne čini da ležiš; vrime se ne ustavlja
i zato da težiš veli ti i pravlja:
oni si dobil dan u ki dobro činiš,
a ne, kako sanan, u kino lin sidiš.
Prijatelja dobit premda mož pričan'jem,
li kadgod mu zgodit triba je mučan'jem;
jere protiveći rado marzak budeš,
a tiho starmeći prijazan dobudeš.
Da budeš imati kad vele uspitaš,
ne htij se lanjati da manjša poskitaš;
ribar na udicu založaj nadije
d' ulovi ribicu koja se zadije.
Ne potež se priti s kimno s' u milosti,
ni karat, ni riti noseć oholosti;
neprijazan parnja, prijazan čini mir.
Tko je ki ne marmnja kad ga naskoči zvir?
Sluga kad sagriši tere ti bude kriv,
ne čin da te izniši više razloga gnjiv;
razumom obladaj naglo rasarjen'je
ter s redom pokaraj mlajših sagrišen'je.
S koga možeš biti sam svojom jačinom,
nemoj ga probiti, da svojom tišinom;
svaki mudar sudi da podnest človika
mej dobrimi ćudi kripost je velika.
Šćedi ča si stekal i s trudom dobio,
da t' ne pride pečal buduć ostario.
Trudno je pod starost moći ča dobiti,
a smartna je žalost tad ništar nimiti.
Zadovoljno bogat kad budeš, pripravi,
i znance poštovat velekrat ne ostavi;
tim hoćeš dobiti prijatelj dovolje
ki će te braniti od svake nevolje.

II.

Hoteć zemlju težat, Virgili počni štit;
hoteći zel'ja znat, Macer će te učit;
ako l' te deleta slišati batalje,
Lukan ti jih kanta, počan od Težalje;
ako li ćeš ljubav od bludnih žen imit,
Ovidija pročtav, hoć ju steći umit;
ako ć' razum prijat, ne budi ti muka
dobro živit i stat, sliš moga nauka.
Ljudem svim neznanim, kada mož, naprudi,
u ništar nijednim nigdar ne naudi;
tim ti je vridnije prijatelja steći
ner od sve Vlahije kraljem se nareći.
Božastva visinu viruj, a ne išći,
narava nižinu uzdarži i tišći;
ča ne moreš doseć, togaj se ne hitaj,
ča t' pismo pravlja, šteć toj virom obhitaj.
Nimaj strah od smarti; da je se ne bojiš,
grihov se izparti, a nastoj da živiš
pod zakon podložan, i ne sustan prosit
da s' vazda uzmožan duhovno se nosit.
Od sumnjene stvari sardito se pričat
ostav i u kari prez pristanka kričat,
u saržbi će t' ostat pamet zaslipljena
tako da neć poznat ča bude istina.
Brez karsman'ja spenžaj i čin ča te čeka,
kada je stvar takaj ka neće počeka.
Nerazuman j' i kriv ki, sobom ne razmah
i prigodu pustiv, uzgovori: ne mnjah.
Za steć niko blago čemu ti je štentat?
Veće t' budi drago malim se kuntentat.
Jer prikarcana nav rado se potopi,
a ka je prazna plav, more ju naškropi.
Od česa te je sram, krij prid rusagom svim,
da, ča ne hvališ sam, ne prikore te tim;
i počni hititi, očistit se toga
ča t' more nauditi porugan'ja mnoga.
Ne mni da človik hud zgrišajuć dobiva;
kada odkriješ sud, znaš ča u nj počiva:
grih ti je sad skriven ki sada nije znan,
biti će odkriven daj napokonji dan.
Malahna človika ne pogardi jakost,
premda ni tolika kolika sipja kost;
jer kipa nizoka človik drugi bude,
a uma visoka, kim jazik dobude.
Drugda nejačemu s vrimenom se podlož,
a vazdi jačemu ustupi koko mož;
velekrat ostane dobitcem ki je dobit,
i [ki] gori ustane, hoće potlačen bit.
S prijateljem tvojim ne htij se ti ričmat,
da on sarcem svojim ne bude se dvizat;
iskra mala požar većekrat izvede,
tako maljahan kar mnogu svadu svede.
Ča kani Bog stvorit, nemoj iziskovat,
ner u čem on očit htil se je ukazat;
otajna iskati po zlamen'ja nika
ali htit čarati griha je velika.
Ne htij se ponosit odićom zalihom,
jer ćeš razpravljen bit gardinom velikom
ka, premda t' ne udi, li sram ti će zadat
kad se svak počudi ter te bude kazat.
Kad izgubiš tvu prav krivim sudom, zatoj
človištva ne ostav ni sa zlom voljom poj;
vesel bo ne bude do duga vrimena
ki parnju dobude dil suda skrivljena.
Kara ki je prošal spominati nemoj,
ni ča je ki rekal, toj, ovoj ni onoj;
pokle si se smiril, pridnja privrijen'ja
sva čin da si zabil i sva zla činjen'ja.
Ni se sam pohvali, ni se pokudi sam,
jer će reć ostali: mahnit je vidit nam.
Po voću se sudi kakova su stabla,
i kih je ko ćudi, po dila dobra i zla.
Kad tratu mnogu imaš, veće po smokom trat,
čin da ne zaimaš veće ner mož požat;
u vele ča stečeš, u malo vrimena
kada pak raztečeš, oplasnu t' vimena.
Čini se da si lud, gdi je tribi, i klad,
ter da si prazan sud, budući pripun tad;
jer je mnoga mudrost, kad potriba bude,
ukazati ludost da t' se dobro zbude.
Raskošna traćen'ja i lakoma tokoj
uklon se skarcan'ja, u sridovištvo stoj24;
trabulja i skupost dva su protivna zla
dobra glasa vridnost ka razmiću po tla.
Ča budu pravljati gdi je ka skupšćina,
nemoj ti daržati da je sve istina;
dat bo se ne more svim vira, jer mnoga
mnozi svud govore, ni se stide toga.
Kad godir se op'ješ, sebi krivinu daj,
oda zla, ko izviješ, sam sebe kaštigaj;
grih bo u vino ni, ni bluda, ni zleda,
da u tom ki kopni piti ga brez reda.
Otajne stvari svit z drugom s onim imaj
ki te neće odkrit, da mučat svaka taj;
a tvojoj nemoći likar ki t' je viran
čin da t' da pomoći i ličen'ju biran.
Ne čud se človiku kino je pokajan
u korist veliku, ne buduć dostojan;
zato t' napridak gre človiku ki je zal,
da kad ga zlo dopre, veće mu bude žal.
Kad se zgodit more zločestja naloga,
mudri ti govore: razmisli pri toga;
laglja su podniti ka su razmišljena,
al se ukloniti pri ner su izvaršena.
U vrime nevolje ne htij se desperat,
da u Bogu dovolje ufan'ja htij imat;
zimu slidi lito, oblake vedrina,
noći stanovito dan, vitre tišina.
Ne htij upustiti prigodu kad imaš,
da htij obrediti stvar za ku se imaš;
prigodi opći stat na čelo vlas; griva,
za ku se daje jat, zadu je plišiva.
Ča je bilo, gledaj i misli ča će bit,
prihinit se ne daj, da pamet htij imit,
podobna ćeš [s]e zvat k Janusu, ki se di
zad i sprid da j' okat, da s obi stran vidi.
Hoć bit veće zdrav, s redom i s mirom25 pij,
manje jizbin naprav i priprostije jij;
od garla deletu, sve ča hlepi, ne daj,
da t' ne čini šćetu životu slast takaj.
Nemoj sam pokudit mnozih mnin'je i sud,
jer će ti naudit taj i takova ćud;
nikomur neć drag bit, buduć usilan svim,
i ne hteći zgodit u dil kigodi njim.
Pomnju od spasen'ja navlašnju vazda imaj
ter dobra činjen'ja vrime ne upušćaj;
vrime s' ono gubi ko praznujuć mineš
i kriv si sam sebi ako tač primineš.
Ča t' se bude sniti, za ono ti ne haj,
ni viru imiti u vidin'ja takaj,
jere, ča človik mni al želi imiti,
to t' mu s' u noći sni, to t' bude tlapiti.

1. III.

Vi, ki verse ove često ćete čtiti,
čano u njih slove, nastojte činiti;
tko bo će obslužit nauke mudrosti,
on se neće tužit, da blažen bit dosti.
Uči se da si umić, nastoj ter se izprav;
jer tko je neumić, ni človik, nego brav;
ako budeš taki, daj krivinu sebi26,
a ne daj meni, ki ovoj pisah tebi.
Kada pravo živiš, krivine se nadaj,
i kad zlo ne činiš, zlih raspravi ne haj;
u oblast našu ni ča će reć ki človik:
kako ki sam čini, taki t' ima jazik.
Kada si svidok zvan, istinu ne zataj,
i koko budeš znan, toko tad reći haj;
da prijatelja grih prid sudci li pokrij,
ča s' pitan, rec od njih, ino se ne odkrij.
Na riči himbene nemoj se ganuti,
kako su vuhlene, od mnozih mož čuti;
ki su virovali besidam prihilnim27,
paka su ostali smih i rugo inim.
Uklon se linosti tere pultrunije,
i svake praznosti, i još jutunije;
kako ki hodi žeć, u jamu će se past,
tako ništar čineć, zlo činit uči last.
Kad te pečal stavi u nikoj nezgodi,
a ti se zabavi deletom kimgodi,
ali hval božji sud ter ćeš moći bolje
podnesti težak trud od svake nevolje.
Nemoj raspraviti druzih govoren'ja
ni smih napraviti cića njih činjen'ja,
da i tobom tokoj druzi se rugajuć,
dadu ti nepokoj ter te ponašajuć.
Od blaga tvojega dobar red učini,
ne želi tujega, nikimre ne hini,
pak svoje raspušćaj, kako t' se bolje vi,
kad svit ostaviš saj, da ti priroka ni.
Nakon tve starosti ako t' ča izbiva,
ne daj lakomosti da u te pribiva;
da nevoljnim dili i posad kon sebe,
da Bog u svom krili prime paka tebe.
Da si prem gospodar, ne pogard mudar svit
togaj ki ima mar veran ti sluga bit;
velekrat izajde od sebra besida
da mudrost nadajde plemenita dida.
Ako nimaš toko ti blaga svojega,
imao si koko vrimena pridnjega,
o tom se kuntentaj i još od stvari tih
vazda hvalu podaj Bogu ki shrani svih.
Gledajuć parćije uz ženu, čuj, ne sed,
da ćudi čistije ka bude, pros ju i ved;
a s kom ti ni pokoj, ka ti mira ne da,
daleče od nje poj, ako ti crikva da.
Ulizi u tempal segaj svita i vij
je li tu ežempal potriban tebi ki;
najt ćeš da činjen'je mnozih će t' skazati
ko slidit življen'je, ko li t' je [o]stavljati.
Ča moreš, toj čini; ča ne mož, ostavljaj;
sam sobom ne hini, razbor u svem stavljaj:
ludost je podleći ali povarći njim,
tribi bude leći, brime niko, pod kim.
Kada tko uzčini stvar ka ne dostoji,
ne muči, da ne mni da mu se pristoji,
i da ni viditi da mučeć taki blud
namišljaš sliditi i tu hudobnu ćud.
Kad inih zloba i moć posida tvoju prav,
od sudca pros pomoć, a ne muč kako brav.
Zakona misto daj i pravde razlogu,
potarti se ne daj krivine nalogu.
Težinu nevolje, ke budeš dostojan,
tarpi z dobre volje, a ne bud zlovoljan
i, videć da s' u toj upal u čem je blud,
pričati se nemoj, da sam sebe osud.
Nastoj nauk primit starih i novih knjig
tere ćeš svist imit čistiju nere snig;
ludost je čtit s česa vrime s' i trud gubi
ter poet čudesa u kih istine ni.
Mej prisidci stola i gdi je starih zbor
ne imij jazik vola, malo riči govor;
jer hteći viditi deletan ter šaljiv,
prirok ćeš dobiti kad reku da s' ričljiv.
Ne boj se i ne haj kada domaća tva
spravi plač28 i vapaj i lica bije sva;
išće te nadseći da budeš brigu imat,
nje volju čineći, ter se sasvim pridat.
Uživaj ća s' stekal, da trabuljat nemoj,
da ne budeš stekal uboštva nepokoj;
ki svoje raztrate li hteć tarbuh pasti,
tujega se late, ni jih sram ni krasti.
Odluč da od smarti ni trib u strahu stat,
steći će sve starti, sve će biguće jat;
a da prem dobra ni, jer podvraća lonac
ki svita slastju vri, nevoljan je konac.
Uztarp žene jazik ka t' čini napridak
i, saržbi glavu odsik, podnes kako sinak;
ne hti[t] podnesti kar ni moć mučat ustoj
zaisto zla je stvar i sarcu nepokoj.
Roditeljem ukaž milošću i ljubav,
nigdar jih ne uraz ter ćeš bit Bogu prav;
ne čini majci žal otcu zgodit hoteć,
obima si dopal, obima bud služeć.

IV.

Ki smirno živiti i ćudi želite
hudob se ukloniti, nauke sej čtite;
u njih ćete najti ka ćete sliditi
i s česa odajti hvaljeni hteć biti.
Ne ljubi ni želi blaga zemaljskoga,
čin ča t' zakon veli Boga svemogoga,
jer ki ni blaga sit, ništar mu ni dosti,
vazda će ubog bit dil svoje skuposti.
Neće ti manjkati nigdare čim budeš
život uzdaržati ni o čem pribudeš,
ako se kuntentaš imat toko hliba
i čim se sustentaš kako t' je potriba.
Nepomljiv budući i prez razloga stvar
svu guvernajući, ni nje imijuć var,
nemoj se tužiti nesriću psujući
ni slipu činiti slipa ne budući.
Ča t' je potribno, ljub, i ča t' daje korist,
uzdarži, a ne gub, i himbe budi čist;
veće haj biti svet slideć pravu kripost
ner zlatim pasom spet ni imati lipost.
Kada budeš bogat, život svoj ne zapust,
da budeš zdravje imat, pri zdravju blago pust;
ki se da skuposti, pineze li prima,
dukat ima dosti, da sam sebe nima.
Kad, hodeć na skulu, od meštra b'jen budeš
bičem per lu kulu ter starpiv zabudeš,
tako starpit saržbu očevu se uči
i, ku s' daržan službu, čini mu ter muči.
Čin stvari ke prude, a čuvat se nastoj
od onih ke ude ter ćeš imit pokoj
i hoć kuntent živit jer, tu imajuć ćud,
biti ćeš stanovit da ti ni zaman trud.
Ča mož darovati prijatelju, dopust
kad bude pitati, a plaće ne izust;
jer naruč učinit tomu koga si znal
i ki t' je dobar mnit dobitak je ne mal.
S česa sumnju imaš da će te u škodu vrić,
čini da providaš kako će se zavrić;
jer veće naudi onomu ki zaspi
ter se ne probudi kadano tat uzbdi.
Kada te priteže grih na puteni blud
ter te volja steže ne hajat božji sud,
tad ustegni garla, jer objist i pitje
na taj grih su harla i na takoj žitje.
Kad ljutu zvir zgledaš, upreš u njoj oči
ter od straha predaš da te ne naskoči,
a ja ti hoću dat svita sad neluda:
veće s' imaš bojat od človika huda.
Tko bude imati toj sarce i mišcu
da smi protiv stati konjiku i pišcu,
jaki tere hrabar tada t' veće bude
kada doteče dar da sebe dobude.
Kad ku imaš nemoć, od prijatelj tvojih
svit pitaj i pomoć, ne likari onih
kihno ne znaš ni viš; likar je najbolji
s kim u ljubav živiš toj tvojoj nevolji.
Budući krivac ti, zač za se ubit hitiš
telca ki skrivil ni? Tako li Boga štiš?
Manen je ki doseć spasen'je duši mni
harl buduć i poseć da druzim zlo čini.
Tovariša imit tere prijatelja
kino će t' viran bit, ako te je želja,
ne gledaj ima li blaga zadovolje,
da meu ostali je li ćudi bolje.
Uživaj ča s' dobil, a ne budi lakom,
i otrati obil kad je tribi svakom.
Ča ti blago prudi i da s' bogat mnogo
ako t' se svak čudi da živeš ubogo?
Ako ćeš doteći dobar glas29 i nosit
i više usteći, ne htij se ponosit,
ni se razkoši daj, ni slasti vrimenoj,
sa svakim mir imaj, u svem se Boga boj.
Buduć ti pameti razumne dovolje,
rugan'ja ne smeti od starih nevolje,
da vazda štuj starost i nje nos brimena
kad zajde u ludost cić duga vrimena.
Ne htij se oblinit naučit meštriju,
tako se neć hinit i zajt u smamiju;
kad srića odajde, s tobom ostane art
ter ti krušac najde i s kom priživeš part.
Muče zamirati nastoj i procini
ča će t' tko parlati tere se ne hini;
besida odkriva otajna od ljudi
i još, ča sakriva, drugda se izludi.
Art ako naučiš, teg zatoj ne zapust,
nastoj da ga činiš, linost od sebe odpust;
misal inžinj ostri, art tegom veliča,
i tko se často pri, bolje se ispriča.
Ne haj hotit znati kada imaš umrit,
gdi će te smart starti ali odkud će prit;
smarti se ne boji tko život ne haje,
a pripravan stoji jer se grihov kaje.
Uči se od umića i kad se naučiš,
nauč neumića knjigu ku dobro viš;
od potribe bo jest30 da knjige množa glas,
da pomoć bude nest po svit knjižnika klas.
Kada vino piješ, s mirom31 i z redom pi'
da pamet ne zapiješ, da tobom rugo ni;
prezredno jist i pit nemoć ti će natlić
ka će t' život saspit, iz kože tvoje vlić.
Ča hvalom uzneseš i budeš se čudit,
ako pak potrepeš tere budeš kudit,
lagahan se hoć zvat, nestanovit u sud,
zato se htij čuvat ne pasti u taj blud.
U dobrosrićnu stvar protivšćine32 se čuj
ter Bogu imij har ki t' je dal milost tuj;
ako si zla koga dopal i nevolje,
uzdaj posla toga da će t' biti bolje.
Učit se ne pristaj; hoć nastojeć imit
u pismih razum taj da ćeš pohvaljen bit.
Nastojan'je dugo hodeć kami stare,
i orući plugo i strigući škare.
Ne uznos visoko človika ni hvali,
jer ako nizoko zatim se uvali,
hoće te stid biti da si tad kriv bio
počan on činiti ino ner si mnio.
Nemoj se sramovat ča ne znaš da učiš
i učenik se zvat, dokle se naučiš;
slava je umiti knjige dokturiju,
sramota ne umiti štit ča pisma diju.
Vino ter puti blud i slast je i svada,
slast imat, a ne trud naša je svist rada;
poni tuj obhitaj ku t' razlog hvali stvar,
a slasti ne smitaj kim je pridružen kar.
Čuj se prihiljena človika i dobrom
izvan obnajena kako mido srebrom;
mora tiho stanu, da tko se tuj vozi,
trepi kad ustanu z bukom vali mnozi.
Kada se uzbojiš trudan domom i van
i nevoljan stojiš u noći i u dan33,
nesriće pogledaj druzih jesu l' veće
ter se tuzi ne daj, neg tarpi mučeće.
S česa moreš biti, toga se primi ram,
a ne htij nositi ča nosit ne mož sam;
bolje je, pojamši vesla, kraj otirat
neg, jidra razpamši, pučine probijat.
Pram onom človiku kričat nitkor nima
ki hvalu veliku meju ljudi ima;
jer ki je nas više, koga je svud slava,
kara ter pedipše sarjen'ja neprava.
Kada te popline i stan vargu nica,
ne čin da zaline zato plač tva lica,
da u svem hval Boga, kino je i sam bil
života uboga kad je na svit hodil34.
Jest mnoga teškoća iman'je sve zgubit,
da veća slipoća svita blago ljubit;
ubogo živeći, siguro ćeš stojat,
a blago noseći, vazda ćeš se bojat.
Ludost je obitat sam sebi dug život,
a na oblast nimat od ure jedan bot;
kada spiš i kad jiš, kad sidiš i kad greš,
slidi te, a ne mniš, ka hoće da umreš.
S pokorom i s molbom vičnjega utoli,
a ne hin sam sobom bijuć skot i voli;
to je bil običaj starih na svit ljudi,
a sad je zakon taj: ostav se zlih ćudi.
Uklon se svakoga koga s' urazio,
da veće jakoga, ako s' podražio;
s onim se smirit poj ki t' more naudit,
misleći da t' ustoj može još naprudit.
Kada si zgrišio, misli ter se saznaj,
od zla ko s' činio sam sebe kaštigaj;
za ranu izličiti izriž zlo i varz van
ter ćeš odpuditi bolin'jem bolizan.
Koga si ljubio od vele vrimena
ter je zagrubio, ne kun mu imena;
prominio je ćud i zal je, sam budi,
li ti ga ne osud ni njemu naudi.
Komu časti činiš da mu si veće mil,
čin da mu marzak nis u stvari tvojih dil;
on će t' inako imat na časti malu har,
a ti se hoćeš zvat imenom: gubidar.
Nemoj od svakoga pram sebi sumnj' imit,
jer pokojan s toga nećeš nigdare bit;
sumljiv tere strahljiv živeš život trudan,
tarpi[š] smart, buduć živ, u noći i u dan.
Kad za tvu rabotu kupiš koga slugu,
nis kupil ugotu ni osla, da drugu;
človik je kako ti, imij na pamet35 toj
ter, kako tribi ni, pogardit ga nemoj.
Kad prigodu vidiš, tudje ju popadi
ter, ča činit misliš, toj činit napadi,
da pak vrime drugo ne budeš čekati
upustivši parvo, ko ne hti gledati.
Nemoj se veselit nagloj smarti zalih,
da prija dreselit osuda dopalih;
on blažen i slavan s ovoga svita gre
ki griha pokajan i spovijen umre.
Ki mladu ženu imaš i s njome pošten glas,
gledaj koga primaš, je l' na njem vire pas;
ne čin da t' komore tve budu pohodit
od kih se reć more ali sumnja ka bit.
Kada ti se zgodi da s' vele naučil,
da jur tvoj glas zvoni veće nere si mnil,
ne praznuj, ne muči, da, ča još ne umiš,
jošće se nauči i nastoj da umiš.
Ino ni ostalo ča bih reć pohotil,
ner da s riči malo mnogo sam obhitil;
ke po dva versa pe Kato primudri sam,
ja po četiri te nauk ispisah vam.
A da vam naprudi besid ke sbrasmo stog,
Otac, Sin, Duh budi hvaljen, jedini Bog,
na zemlji, na more, na nebo, po vas svit,
sve dni, kim ne more skončan'ja biti lit.