Dominik započe već god. 1044. rat, koji trajaše više godina, te se svrši tako, da je napokon god. 1050. grad Zadar opet zapao Mletčane. Ta šestgodišnja borba bila je vrlo krvava; neprestano se vojevalo oko Zadra, Osora, Raba i Krka, koji su svedjer mijenjali svoje gospodare. Ratne grozote bile su tako strašne, da ih pobožni biskup osorski Gaudencije nije mogao dulje svojim oćima gledati; zato se odreče svoje biskupske časti i vrati u svoju domovinu Italiju.
Kralj Stjepan I. nije dakle održao grada Zadra, ali se bar pokazalo, da je hrvatska mornarica ojačala i da se može ogledati s mletačkim brodovljem.
Oko god. 1058. umre Stjepan I. i ostavi za sobom sina Petra Krešimira, koji izvede srećno sve, za čim je otac njegov zalud težio.
U jednoj povelji od god. 1069. spominje kralj Petar Krešimir, da mu otac Stjepan srećno počiva »u elisijskom polju (in elis.io campo)«; no Rački misli, da je to pogrešno, te da bi moralo stajati »u Kliškom polju (in Clisio campo)«. Prema tomu bio je kralj Stjepan 1 sahranjen na polju, što no se proteže izpod Klisa prema ruševinama grada Salone (Solina), možJa u crkvi sv. Stjepana, koju bijaše sagradila neka kraljica Jelena, i u kojoj bi poslije sahranjen i kralj Petar Krešimir.
