brata — u »Sebastopolju u maju« i vrieme tragičkoga svršetka — u »Sebastopolju u augustu«.
Veliko umiranje u Sebastopolju poučava pjemika, kako je ništav život pojedinaca prema cjelini, prema vječnim idejama. On je uvidio, da se narodi ne mrze, nego ih dovode do sukoba zablude njihovih vodja. Za primirja Rus i Francuz obće kao prava braća. Puk trpi s toga, što ljudi ne uvidjaju onih blaga, koja se u njega kriju. Dapače častnik ne cieni hrabrosti u svojih vojnika. Tako se opet povraća Tolstoj k svojoj omiljeloj ideji.
Došavši Tolstoj u Petrograd proveo je prvu noć pod krovom I. Turgenjeva, koji ga je cienio i gostoljubivo mu otvorio svoj dom. Za Tolstoga je poslije ratnih napora imala priestolnica dvostruki čar. Gozbe i karte, cigani i ciganke zadržavahu ga dugo u noć. No ovaj bučni život ne otudji ga knjizi, a Turgenjev bijaše mu najbolja veza s književničkim krugom oko »Suvremenika«. Iz godina 1856. i 1857. imademo slike dviju skupina, koje prikazuju Tolstoga usred drugova književnika. Na obje slike nahodimo Grigorovića i Turgenjeva, na prvoj osim toga Gončarova, Družinina, Ostrovskoga, a na drugoj Nekrasova, Sologuba i Panajeva. Najveći je ugled imao Turgenjev. U sastancima bijaše Tolstoj rodjeno protuslovlje. Tako je jednoć dokazivao, da je Shakespeare — mažikarta.
Pored »Mladosti« (g. 1856.) objelodani Tolstoj u ovo doba svoga kratkog boravka u Petrogradu iz pobude gradskoga života »Markerove zapiske«, »Dva husara«, »Mećavu« i »Alberta«. U prvoj pripoviesti prikazuje moralno propadanje mlada čovjeka liepih sposobnosti u vrtlogu priestolničkih bekrija. U »Dva husara« crta opreku dvaju perioda vremena i njihovih ljudi, koji su jednaki u svojoj pokvarenosti. »Mećava« je opis puta, koji pripovjedač za strašne zimske noći prevali od jedne postaje do druge u zemlji donskih Kozaka. »Albert« je (1857.) osnovan na pjesnikovu doživljaju, a junak je pripoviesti — glazbenik Rudolf, koga je Tolstoj poveo sa sobom u Jasnu Poljanu. »Albert« se više, nego »Dva husara«, primiče obliku novele.
