savjest, pa nastoji ukloniti sve, što je slučajno poprimio od kulturnoga svieta. U puku nalazi uvjete sreće, samo što na žalost osjeća, da je nemoguće povratiti se k jednostavnim vrlinama puka. Sreća je u tom, da živiš za druge. Jedna je misao o potrebi usavršivanja, a njoj je posvećena analiza duševnoga života Oleninova. Druga je misao, da samo puk znade za prave kreposti, a to potvrdjuje u pripoviesti krasna karakteristika ljudi pučana, zastavnika Ilije Vasiljevića, njegove žene Ulitke, hrabre kozakinje Lukaške i kozaka Jeroške. Pripoviest teče bez ikakova naduvanja, pisac je ovdje napustio pripoviedanje u prvom licu, te prvi put potiskuje u zaledje vlastite doživljaje i iznosi tudji život. »Kozaci« su svakako najzreliji plod prvoga književnog perioda u Lava Tolstoga.
Nemirna duša goni Tolstoga, da se opet vrati kući. Politički su zamršaji medjutim izazvali vojnu. Na 18. maja 1853. Menšikov, carski poslanik, prekide diplomatijske sveze s Turskom. Već 31. maja javi Rusija sultanu, da će prisvojiti dunavske kneževine, te 2. jula priedju ruske čete Prut i zaposjednu Maldaviju. Omer-paša podje im u susret. 28. oktobra priedje on kod Vidina rieku Dunav, pa dok su evropske vlasti razpravljale o tom, kako će se vladati prema caru Nikolaju, 4. novembra 1853. naviesti Turska Rusiji rat. Dogodjaji su se razvijali veoma brzo. Već 30. novembra razbije ruski admiral Nahimov tursko brodovlje kod Sinope. Pobjeda Rusâ potakne zapadne vlasti na odpor, te združeni Francuzi i Englezi navieste Rusima rat. Bio je to krvav rat, komu je povjest po pozorištu dala ime krimskoga rata i koji je začudjenoj Evropi s groznom jasnoćom prikazao, da je Rusija bila u unutrašnjosti slaba. Nikolaj I. umre 19. februara (2. marta) g. 1855. u šestdesetoj godini. Dan prije još je dobio viest, da je Liprandi (18. februara) kod Eupatorije doživio poraz od Turaka. Vas izmučen od boli, preko volje liečnikâ, kod ciče zime car
