nego su zahtievali, da se prilagodi ruskoj samobitnosti, da preradjena postane organičnim elementom ruskoga života. Evropska je kultura samo sredstvo, a nije cilj za razvoj ruske samobitnosti. Rusija je velika, osobito u duhovnom, moralnom smjeru. Ona je viša od drugih država kao predstavnica moralnoga načela. Ovo moralno načelo primirit će napokon sva protuslovlja zapadnoga života i osnovana na njemu ruska kultura dovršit će zgradu kulture evropske. Moralno načelo — načelo je ljubavi, koja je viša od svih političnih i ekonomijskih pojava. Zato koristeći se evropskom kulturom kao sredstvom, ne smije se zaboraviti, da cilj Rusâ nije postati Evropejcima, nego da se u Rusâ probudi zasnula, od robovanja pred Evropom zamukla samobitnost.
Radnje samoga Dostojevskoga podavale su »Vremenu« velik uspjeh. Uništila je novine studija, jedna od najčudnijih, koja je izišla u Rusiji, razprava Strahovljeva »Pitanje sudbine«. Nitko je nije pojmio. Mnogi u obćinstvu ostaše nezadovoljni, držeći, da je u njoj izražena antipatija k Poljacima; »Mosk. Vjedomosti« držale su članak za rezak polonofilski »profession de foi«, a petrogradska cenzura zabrani žurnal.
Brat Dostojevskoga pokrene »Epohu« g. 1864., ali nije više bilo odziva kao prije. Uto doba umre Dostojevskomu žena od sušice u Moskvi i on ode u Petrograd k bratu, ali za tri mjeseca umre mu i brat. Njegova obitelj ostade bez svega. Dostojevski im je bio jedina nada, te udovica i djeca skupiše se oko njega. Zato Dostojevski umoli staru bogatu tetku u Moskvi, da mu dade 10.000 rubalja, te on nastavi izdavati žurnal u Petrogradu. No trebalo je najprije dobiti ponovnu dozvolu od cenzure za izdavanje. Knjige su izlazile neuredno, pa su se predplatnici tužili. Trebalo je energije. Dostojevski uzme štampati žurnal uporedo u tri štamparije, ne žaleći ni novca ni zdravlja ni silâ; on je sam bio i urednik i korektor, obilazio pisce i cenzuru, popravljao članke, dostavljao novce, sjedio za poslom do 6 sati u jutro, i napokon dovede žurnal u kolotečinu, ali je bilo prekasno. God. 1865. ostade samo 1300 predplatnika. Valjalo je list obustaviti, Dostojevski je već bio dužan 16.000 r. na
