Stranica:Poviest hrvatska (1879).djvu/117

KKJIGA DEVETA. H posao, a Talijani hi joS gori bili. jer bi puno stajali a malo bi medili. Nije dosta samo zidove gradova čuvati, ve(i valja Turi-ina ćim mogu<5e dulje držati od granica kršćanskih. Da je Senj u ruku Niemaca ili Talijana — nastavlja Florentinac — primakli bi se Turci građu, sagradili bi u blizini kule i gradove, pa da je grad i nepredobitan, giadom i izdajom mogli bi ga dobiti. Njekoliko milja od Senja na tursku stranu krasna su polja i livade i liepe razvaline gradova, ali Turci se toga nesmiju uživati od Senjana. Koliko puta su ih molili i velike im darove ponuđjali, samo da ih na miru puste, ab oni nisu htjeli. Mletćani imadu Dalmaciju, ali im od Šibenika do Kotora na mnogih mjestih čuju stanovnici kukurikanje turskoga pievca — tako su pustili Turke blizu sebi na nepriliku. Uskokom su dapaće mnoga turska sela danak pladala, samo da ih u miru puste. A da je kojom nesredom Senj pao Turkom u ruke, gradili bi si oni brodove na moru. a B kopna provalili bi lasno u Veneciju i Italiju.' U primoiju bili su uskokom zaStitnici Zrinski i Frankopani, a ovamo dalje dobiše gorski kraj žuraberački, koji po njih dobi ime uskoćkih gora. Bili su iz Ogulina, Brloga i drugih mjestah. Uskoci su obično četovali, t. j. dvadeset do trideset ljudi provalili bi u Turke. Kada je potreba velika bila, onda bi bra(5a od mora ovamo do Karlovca poručila, pak bi složnimi silami udarili na Turke. Najviše ako ih se je moglo sastaiiti i s bradom izmed Karlovca do dvie hiljade junaka. Ali to je bilo dosta na deset hiljada Turaka, jer <5e njih , dvadeset uviek sigurno udariti i ■ smlatiti stotinu Turaka" veli spomenuti Florentinac. Bog te občuvaj, senjske ruke, bila je poslovica u Italiji, a uskokom je bila sveta ona: ,tko se neosveti. taj se neposveti." Mnoge su pliene Turkom uskoci odnosili i na kopnu i na moru. Kada je Ferdinand izdao godine 1538. povlastice njeke uskokom žumberačkim, veli, neka im bude što zaplieae i zarobe od Turaka, osim gradova i odličnih vojvoda turskih. Oni koji su na njegovoj pladi, moraju dati tredi dio pliena u njegovu bla- gajniu Tako se je mogla roditi ona pripoviest MletČana, da pri svetčanosti kod samoga carskoga i nadvojvodina dvora dolaze odlične gospodje ureSene dragocienostmi, što su ih uskoci porobili. Kako su uskoci to pUenjenje kvSdanskom đužnošdu smatrali, vidi se po osobitom običaju senjskih uskoka. Kad bi se sretno vratili ^ffjenja iz turske zemlje, ođnieU bi u slavu božju jedan dio