Pa ona košulja, što je triput svlači! ... Zašto i čemu to? Netom ustanem, ja ću u susjedov vrt. Sakrit ću se pod 'kupinom. Čekat ću dugo, ne mičući se. Iona će doći; svlačiti onu zmijsku kožu. Izaći će iz nje; pokazati se. I bit će mlada, lijepa, s krunom na glavi, s prstenom na ruci. I ja ću joj reći: ne pIa vi se! Sad sam ja k tebi došao. Onaj sam iz dvorišta. Svi su protiv nas: i sluge, i stric, i baka, pak čak i majka, - ali ništa zato. Pogazili su mi sviralicu ali ja ću dobiti novu, još bolju. Onda ćeš ti tek čuti, što ja umijem. Ne tuguj!. .. Uskrs je! Uskrs! ... Čuješ? I zvona najedamput zazvoniše. Čitavo selo jeknu od pucanja iz mužara, od klicanja ljudi. - Čestito! Sretno! Veselo! - čuh usklike u obližnjem susjedstvu. Iznad moje glave nečije su pete tapkale o pod; sigurno nožice mojih sestara, što skakuću okolo 'najke. Koraci su odjekivali po svoj kući. Htio sam veselo ciknuti, al naćulih uši. Među glasovima i žamorima razabrah i nešto, od česa se trznuh. Kao da je kamenje udarilo negdje o zid, odskočHo od pločnika. - Jakov! Guja! stade me vika. Nitko me ne ču. Skočih iz postelje. Potražih odijelo. Al ga majka bijaše odnijela. Htjedoh se nečim ogrnuti, al nisam imao snage, da jednom rukom razmetnem hitro posteljinu. -
30-
